Posle pranja pod može da izgleda čisto, a da ipak pod nogom ima onaj neprijatan, gotovo nevidljiv film. To se najčešće primeti tek kad se neko oklizne ili kad papuča počne da „beži“ po pločici. Klizav sloj na pločicama posle pranja obično nije znak da je pod ostao prljav, nego da je na njemu ostalo nešto što menja način na koji se voda ponaša na površini.
Najčešći krivac je previše sredstva za pranje. Kada se deterdžent ili univerzalno sredstvo ne ispere dobro, ostaje tanak sloj koji voda razmazuje umesto da ga skine. Isti efekat pravi i tvrda voda, jer minerali iz nje mogu da ostave naslage koje se hvataju za sjajne pločice. Na oko sve deluje uredno. Pod se ponaša drugačije.
Šta zapravo pravi taj film
Pločice nisu iste kao staklo ili drvo. Njihova površina može biti glatka, mat, sjajna ili blago hrapava, a od toga zavisi koliko će lako zadržavati ostatke sredstva za čišćenje. Na sjajnim pločicama i mala količina zaostalog sredstva ume da napravi klizav osećaj, naročito kada se pod još nije potpuno osušio.
Tu nije u pitanju samo sam deterdžent. U mešavinu ulaze i masnoća iz kuhinje, prašina, ostaci sapuna iz kupatila i minerali iz vode. Kada se sve to spoji u tanak sloj, on ne mora da bude vidljiv da bi smetao. Dovoljno je da promeni trenje između đona i poda.
Česta zabluda je da je više sredstva jednako čistije. U praksi je često suprotno. Preterana količina ostavlja lepljiv ili klizav trag, pa se prljavština posle još lakše kači za pločice.
Zašto se problem češće javlja posle određenih sredstava
Neka sredstva za podove sadrže sastojke koji ostavljaju zaštitni sloj. To može biti korisno na nekim površinama, ali na keramičkim pločicama u kuhinji ili hodniku često znači da se pod posle pranja samo privremeno „uglanca“, a onda postane klizav kad se nakvasi. Taj efekat je izraženiji na pločicama visokog sjaja i na podovima sa manje fuga.
Slično se dešava i kada se koriste sredstva za više namena, naročito ona koja obećavaju sjaj. Sjaj nije isto što i čistoća. Nekad je to samo tanak premaz koji lepo izgleda na prvi pogled, ali pod nogom ne deluje isto kao suva, čista keramika.
Još jedan detalj koji mnogi ne primete: toplija voda može da rasprši masnoću i prljavštinu, ali ako nema dovoljno ispiranja, ostaci se brže zalepe za pločice dok se pod suši. Zato se klizav osećaj često pojavi tek kada voda gotovo nestane.
Kako pločice i fuga utiču na osećaj pod nogama
Nije svaka pločica jednako skliska. Glazirane pločice, posebno one glatke i tamne, lakše pokazuju tragove i ostatke sredstva. Mat pločice obično manje klize, ali i one mogu postati problematične ako se na njima napravi sloj od deterdženta ili sapunice.
Fuge tu imaju svoju ulogu. One mogu da zadrže prljavštinu i vlagu, pa se kroz njih postepeno širi osećaj „masnog“ poda. Kad se to desi u kupatilu, često izgleda kao da je ceo pod klizav, iako je deo problema zapravo u fugama i rubovima uz zid.
Zato se dešava da isti pod bude potpuno bezbedan kada je suv, a neprijatan odmah posle pranja. Nije stvar samo u materijalu, nego i u tome šta je ostalo na njemu.
Voda iz česme i kamenac menjaju ponašanje poda
U mestima gde je voda tvrđa, mineralne naslage se lakše hvataju za površinu. To se ne vidi odmah kao debeo sloj kamenca, već kao tanak, sivkast trag koji menja osećaj pod prstima i stopalima. Na pločicama u kupatilu to može da se meša sa sapunicom i da napravi još skliskiji film.
Kamenac sam po sebi nije mast, ali utiče na to kako se površina ponaša. Kada je pod prekriven mikroskopskim naslagama, voda se ne raspoređuje isto kao na čistoj keramici. Umesto da se ravnomerno sliva, ostaje u tankom filmu koji sporije isparava i lakše klizi.
To je razlog zašto neki ljudi misle da je pod „pokvaren“ ili da je pločica sama po sebi loša. U većini slučajeva problem je u sloju koji je ostao na njoj, a ne u materijalu.
Kada je problem znak da je vreme za dublje čišćenje
Ako se klizav osećaj vraća posle svakog pranja, verovatno je na površini već nakupljen sloj koji obično pranje ne uklanja. To se vidi naročito u kuhinji, gde se masnoća iz kuvanja hvata za pločice, ili u kupatilu, gde sapun i tvrda voda prave sličan trag. Pod tada može da izgleda uredno, ali da i dalje „vuče“ pod nogom.
U takvim situacijama problem nije u jednom pranju, nego u nizu tankih slojeva koji su se vremenom nakupili. Svaki novi film prelazi preko starog. Tako nastaje površina koja se ne oseća samo klizavo, nego i nekako lepljivo kad se pređe mokrom krpom.
Zanimljivo je da se ovaj sloj često primeti tek kad se promeni svetlo u prostoriji. Pod koji je pod dnevnim svetlom izgledao sasvim normalno, pod lampom ponekad pokaže tragove i polumat odsjaj koji odaju da na njemu nešto ipak ostaje. To je dobar znak da problem nije u slučajnosti, nego u navici pranja koja ostavlja previše ostataka.
