Kada računar pošalje sliku projektoru, na platnu se ne pojavljuje jednostavno uvećana kopija ekrana. Digitalni podaci najpre stižu do elektronike projektora, koja ih obrađuje i priprema za prikaz. Zatim sistem za stvaranje slike upravlja svetlošću, bojama i pojedinačnim delovima slike, a optika tu sliku fokusira i uvećava tako da može da se projektuje na udaljeno platno. Ceo proces odvija se za veoma kratko vreme.
Kako signal stiže do projektora?
Računar šalje projektoru digitalne podatke preko odgovarajućeg video interfejsa, najčešće HDMI-ja ili drugog kompatibilnog priključka. Signal ne sadrži samo informaciju o tome šta treba prikazati, već i podatke o rezoluciji, osvežavanju i načinu formiranja slike. Projektor mora da prepozna te parametre kako bi mogao pravilno da obradi primljeni sadržaj.
Elektronika projektora zatim dekodira signal i priprema sliku za sopstveni sistem prikaza. Ako ulazna i izvorna rezolucija nisu iste, uređaj može da izvrši skaliranje, odnosno preračunavanje slike na broj piksela koji njegov sistem može da prikaže. Zato sadržaj može izgledati malo drugačije na projektoru nego na ekranu računara.
Pre samog prikazivanja mogu se primeniti i korekcije boja, kontrasta, osvetljenosti ili geometrije. Kod nekih projektora obrađuje se i oblik slike ako uređaj nije postavljen potpuno pravo prema platnu.
Kako projektor uopšte stvara sliku?
Postoji više tehnologija projektovanja slike, ali zajednički cilj je da se kontroliše svetlost tako da nastane odgovarajući prikaz. Kod LCD projektora svetlost prolazi kroz tečne kristalne panele koji kontrolišu različite komponente slike, dok DLP projektori koriste veoma veliki broj sitnih pokretnih ogledala. Postoje i druge tehnologije, ali princip ostaje sličan: digitalni podatak se pretvara u precizno kontrolisanu svetlost.
Kod DLP sistema svako mikroskopsko ogledalo može da menja svoj položaj i time određuje koliko svetlosti ide u određenom pravcu. Kod LCD sistema paneli kontrolišu prolazak svetlosti kroz pojedine delove slike. U oba slučaja rezultat je optička slika koju projektor dalje šalje kroz objektiv.
Savremeni projektori često koriste LED ili laserski izvor svetlosti, dok se kod starijih i nekih drugih sistema koriste lampe. Izvor mora da obezbedi dovoljno intenzivnu i stabilnu svetlost kako bi projektovana slika ostala vidljiva i kada prostorija nije potpuno zamračena.
Kako nastaju boje i detalji?
Digitalna slika sastoji se od velikog broja piksela, a svaki piksel nosi informaciju o boji i svetlini. Projektor te podatke pretvara u odgovarajuće intenzitete svetlosti. Kod sistema koji koriste odvojene komponente za osnovne boje, njihovo kombinovanje omogućava prikaz širokog raspona nijansi.
Preciznost prikaza zavisi od rezolucije sistema za stvaranje slike, kvaliteta optike i načina obrade signala. Ako projektor ima nižu stvarnu rezoluciju od izvornog sadržaja, deo detalja mora da bude preračunat ili sažet. Veća rezolucija zato ne znači samo veću sliku, već mogućnost da sitniji detalji ostanu jasno prikazani. Kontrast takođe ima veliku ulogu. Da bi tamni delovi izgledali zaista tamno, projektor mora dobro da kontroliše količinu svetlosti koja stiže do platna. Ambijentalno osvetljenje dodatno može da umanji prividni kontrast jer svetlost iz prostorije pada na istu površinu na kojoj se projektuje slika.
Kako objektiv pravi veliku sliku na platnu?
Kada sistem za prikaz formira sliku, objektiv je usmerava prema platnu. Njegova sočiva šire i fokusiraju svetlosne zrake tako da se slika može formirati na mnogo većoj površini nego što je unutrašnji prikazni element projektora. Udaljenost između projektora i platna zato utiče na veličinu slike.
Projektor mora biti pravilno fokusiran kako bi se detalji prikazali oštro. Ako je objektiv pomeren ili ako je uređaj postavljen pod nepovoljnim uglom, slika može biti zamućena ili geometrijski deformisana. Funkcije poput automatskog fokusa i korekcije trapeza pomažu da se taj problem smanji.
Optički zum, kada ga projektor ima, omogućava promenu veličine slike bez pomeranja celog uređaja. Kod projektora sa fiksnom optikom veličina slike više zavisi od udaljenosti od platna. Zato se pri postavljanju mora uzeti u obzir prostor u kojem će se uređaj koristiti.
Šta se dešava od signala do konačne slike?
Put digitalnog signala može se pojednostavljeno posmatrati kao niz koraka: računar šalje podatke, projektor ih prima i obrađuje, sistem za prikaz pretvara ih u kontrolisanu svetlost, a objektiv tu svetlost usmerava i fokusira na platno. Nijedan od tih koraka sam po sebi nije dovoljan za stvaranje velike slike.
Zbog toga projektor nije samo „lampa sa sočivom“. U njemu zajedno rade video elektronika, procesor slike, izvor svetlosti, sistem za formiranje slike i optika. Brzina elektronike omogućava da se ti procesi ponavljaju za svaki novi kadar, pa posmatrač vidi pokretnu sliku kao neprekidan video.
Konačan kvalitet zavisi od celog lanca. Dobar signal ne može potpuno da nadoknadi slabiju optiku, a kvalitetan objektiv ne može da prikaže detalje koji nisu stigli do projektora ili koje njegov sistem za prikaz ne može da reprodukuje. Velika slika zato nastaje kombinacijom digitalne obrade i preciznog upravljanja svetlošću.
