Zalepljena etiketa na staklenoj tegli najlakše se skida kad prvo omekšate lepak, a zatim ga podignete bez struganja po suvom staklu. Ceo posao obično traje od deset do dvadeset minuta, zavisno od toga koliko je etiketa stara i kakav je lepak korišćen. Ako preskočite prvo omekšavanje, skoro sigurno ćete ostaviti sitne tragove koji se kasnije pretvaraju u lepljivu prašinu.
Za ovaj postupak treba da imate toplu vodu, malo deterdženta za sudove, sunđer ili krpu, plastičnu karticu, ulje ili alkohol za završno skidanje ostataka i peškir za sušenje. Staklena tegla mora da bude prazna i isprana od sadržaja, jer masnoća i ostaci hrane otežavaju rad. Ako je etiketa papirna i slabo zalepljena, posao ide brzo. Ako je plastificirana ili lakirana, obično je tvrdoglavija.
Potapanje je prvi potez
Napunite sudoperu ili veću posudu toplom vodom i dodajte malo deterdženta. Teglu potopite tako da etiketa bude potpuno pod vodom i ostavite je desetak minuta. Topla voda prodire u papir i slabi vezu između lepka i stakla, pa se etiketa kasnije odvaja ravnomernije.
Ako je tegla velika ili ne može da stane u sudoperu, okrenite je i držite etiketu u vodi pomoću mokre krpe ili sunđera. To je sporije, ali radi isti posao. Nemojte odmah da grebete noktom ili metalnim nožem, jer suvi pokušaj često samo rascepa papir i ostavi tanak sloj lepka ispod njega.
Kako da podignete etiketu bez oštećenja
Kad se papir natopi, probajte da podignete jedan ugao plastičnom karticom, nečim sličnim staroj kartici za popust ili plastičnom špatulom. Plastika je dovoljno čvrsta da gurne etiketu, ali ne grebe staklo. Ako se rub podiže u komadu, povlačite polako pod blagim uglom, bez naglog cimanja.
Ako etiketa krene da puca, vratite teglu nakratko u vodu. To je normalno. Lepak nije ravnomerno raspoređen i često je jače držao samo po ivicama. U takvim slučajevima ne forsirajte sredinu, jer se tada papir zgužva, a ostaci ostaju zalepljeni baš tamo gde kasnije najviše smetaju.
Šta raditi sa lepkom koji ostane na staklu
Kad skinete papir, gotovo uvek ostane tanak, providan sloj lepka. Tu pomaže malo ulja, najčešće suncokretovog ili maslinovog, nanetog na krpu ili papirni ubrus. Premažite lepljivo mesto i ostavite minut-dva da omekša, pa prebrišite kružnim pokretima. Ulje razbija lepljivu masu i lakše je uklanja nego suvo ribanje.
Ako ne želite ulje, može i alkohol za čišćenje, ali ga prvo testirajte na malom delu ako je tegla obojena ili ima dekoraciju. Alkohol brže isparava i dobro skida tragove, ali na nekim nalepnicama ostavlja razmazan pigment. Posle svakog sredstva teglu operite deterdžentom i toplom vodom, jer ulje i alkohol ne treba da ostanu na staklu.
Kada toplota radi bolje od vode
Kod tvrdokornih etiketa, naročito onih sa jakim lepkom, pomaže fen za kosu. Uperite mlaz toplog vazduha u etiketu tridesetak sekundi, pa pokušajte da je podignete karticom. Toplota omekšava lepak brže od potapanja, naročito ako se etiketa nalazi na delu tegle koji nije lako potopiti.
Ipak, fen koristite pažljivo. Staklo ne podnosi nagle temperaturne promene ako je veoma hladno, pa je bolje da tegla bude na sobnoj temperaturi. Ne držite fen preblizu i ne zagrevajte jedno mesto predugo, jer nepotrebno rizikujete da se tegla naprsne, a to je skuplja greška od svake etikete.
Završno pranje koje uklanja sitne tragove
Kad papir i lepak nestanu, operite teglu toplom vodom i deterdžentom, pa je obrišite suvom krpom koja ne ostavlja dlačice. Tek tada se vidi da li je ostao tanki sjajni film, koji se često primeti tek kad staklo uhvati svetlo pod prozorom. Taj detalj mnogi preskoče, pa misle da je tegla čista dok se na suncu ne pojavi lepljiv trag.
Ako i dalje osećate lepljivost pod prstima, ponovite kratko trljanje uljem ili alkoholom. Nema potrebe da sve radite iz početka. Jedan krug strpljivog čišćenja obično je dovoljan, a staklena tegla ostaje spremna za novu upotrebu, bez papira koji se kasnije odvaja na policama ili u ostavi.
