Alarmni sistem u automobilu ne može da zna da li je osoba pored vozila vlasnik ili stranac samo na osnovu njenog prisustva. Umesto toga, prati promene koje odgovaraju događajima koji se ne bi trebalo da dese kada je vozilo zaključano. U zavisnosti od modela, sistem može pratiti otvaranje vrata, poklopca motora i prtljažnika, promenu položaja vozila, udarce ili pokušaj neovlašćenog pokretanja motora.
Šta alarmni sistem zapravo prati
Alarmni sistem u automobilu ne može da zna da li je osoba pored vozila vlasnik ili stranac samo na osnovu njenog prisustva. Umesto toga, prati promene koje odgovaraju događajima koji se ne bi trebalo da dese kada je vozilo zaključano. U zavisnosti od modela, sistem može pratiti otvaranje vrata, poklopca motora i prtljažnika, promenu položaja vozila, udarce ili pokušaj neovlašćenog pokretanja motora.
Napredniji sistemi koriste i senzore koji registruju udar ili vibraciju. Oni mogu reagovati kada neko snažno udari u karoseriju, pokuša da razbije staklo ili na drugi način izazove neuobičajeno podrhtavanje. Sistem pritom mora da razlikuje ozbiljan događaj od običnih spoljašnjih uticaja, jer bi prevelika osetljivost dovela do čestih lažnih alarma.
Kako senzori otkrivaju pokušaj otvaranja
Jedan od najjednostavnijih načina zaštite jeste praćenje vrata, prtljažnika i poklopca motora. U tim delovima vozila postoje prekidači ili senzori koji kontrolišu da li je određeni otvoreni deo zatvoren. Kada je alarm aktivan, promena iz zatvorenog u otvoreno stanje može biti dovoljna da se pokrene upozorenje.
Kod vozila sa daljinskim zaključavanjem ili povezanim aplikacijama, vlasnik može dobiti i obaveštenje o pokušaju pristupa ili drugom neuobičajenom događaju. Ta mogućnost zavisi od opreme automobila i načina na koji je sistem povezan sa korisnikom.
Šta se događa kada neko pokuša da pokrene automobil
Alarm nije jedini deo zaštite od krađe. Automobili često imaju i imobilajzer, sistem koji proverava da li je prisutan odgovarajući elektronski ključ ili identifikacioni signal. Ako uslov nije ispunjen, vozilo može sprečiti pokretanje motora ili onemogućiti njegov normalan rad, čak i kada je neko uspeo da uđe u kabinu.
Zato alarm i imobilajzer imaju različite zadatke. Alarm prvenstveno upozorava na sumnjiv događaj, dok imobilajzer treba da oteža neovlašćeno pokretanje vozila. Kod modernih automobila ove funkcije mogu biti povezane preko više elektronskih modula, pa odluka o reakciji ne zavisi samo od jedne sirene ili jednog senzora.
Kako sistem pokušava da izbegne lažne alarme
Alarm bi bio nepraktičan kada bi se aktivirao pri svakom prolasku kamiona, jačem vetru ili slučajnom dodiru sa automobilom. Zbog toga senzori imaju određene pragove reagovanja, a kontrolna elektronika obrađuje njihove signale pre nego što aktivira upozorenje. Kod senzora udara, na primer, razlika između slabog i snažnog impulsa može biti važna za procenu događaja.
Sistem može koristiti i više informacija istovremeno. Ako senzor vrata registruje otvaranje dok je vozilo zaključano, događaj je drugačiji nego kada samo jedan senzor registruje kratku vibraciju. Kombinovanje podataka omogućava elektronici da smanji broj nepotrebnih reakcija, mada nijedan sistem ne može potpuno ukloniti mogućnost lažnog alarma.
Na rad utiču i tehničko stanje vozila, podešavanje senzora i stanje napajanja. Problem sa senzorom, instalacijom ili akumulatorom može dovesti do neuobičajenog ponašanja. Zbog toga učestalo oglašavanje alarma bez jasnog razloga nije nešto što treba rešavati nasumičnim isključivanjem zaštite, već proverom sistema.
Zašto se alarm aktivira, a automobil ipak ostane zaštićen
Sirena i svetlosni signal predstavljaju vidljivi deo sistema, ali nisu njegova jedina funkcija. Njihov zadatak je da privuku pažnju i odvrate osobu koja pokušava da pristupi vozilu. Istovremeno, elektronska zaštita može nastaviti da sprečava pokretanje motora ili da beleži događaj, u zavisnosti od konstrukcije automobila.
Zbog toga se zaštita vozila može posmatrati kao više povezanih slojeva. Mehaničko zaključavanje sprečava jednostavan pristup, senzori registruju promene, alarm upozorava na događaj, a imobilajzer može otežati pokretanje. Kod novijih vozila dodatne funkcije mogu uključivati praćenje statusa preko aplikacije ili druge načine obaveštavanja.
Suština rada je u stalnom poređenju očekivanog i stvarnog stanja vozila. Kada je automobil zaključan, sistem očekuje da određeni delovi ostanu zatvoreni i da nema neovlašćenog pokretanja. Kada senzori registruju promenu koja odstupa od tog stanja, kontrolna elektronika odlučuje da li treba aktivirati upozorenje ili drugu zaštitnu funkciju.
Kod pojedinih automobila postoje i senzori koji prate kretanje u kabini. Ako se vrata otvore i osoba uđe u prostor koji je trebalo da ostane zatvoren, unutrašnji senzor može registrovati promenu. Takva zaštita predstavlja dodatni sloj, a ne zamenu za sve ostale senzore.
