Kad se sprema večera za dvoje, ručak za porodicu ili doručak za naredna dva dana, posuda za kuvanje na pari deluje kao jednostavan izbor. Ipak, razlika između dobre i loše kupovine vidi se tek posle nekoliko korišćenja, kada postane jasno da li se hrana kuva ravnomerno, da li se posuda lako pere i da li staje na šporet ili u aparat koji već imate.
Dobar izbor ne zavisi od jednog detalja. Bitno je kako ćete je koristiti, koliko često, koliko prostora imate u kuhinji i da li vam treba za povrće, ribu, knedle, pirinač ili sve to zajedno. Ako se ta pitanja preskoče, kupi se model koji je lep na polici, a nezgodan u praksi.
Zapremina prvo, sve ostalo posle
Prva stvar koju treba gledati jeste zapremina. Za jednu osobu uglavnom je dovoljna manja posuda, dok porodica ili neko ko priprema obroke unapred treba veću varijantu, jer premala posuda tera da se hrana rasporedi tesno i da se kuva u više tura. To odmah znači više vremena i više pranja.
Ako se često sprema povrće, zapremina nije samo pitanje količine, već i sloja. Povrće položeno u debelom, zbijenom sloju kuva se neravnomerno, pa donji deo omekša ranije od gornjeg. Zato je bolje uzeti model koji ima dovoljno prostora, a ne samo lep izgled.
Kod svakodnevnog korišćenja korisna je i unutrašnja podela na komore ili uložak za odvajanje namirnica. To olakšava kada se istovremeno spremaju, na primer, brokoli i krompir. Bez toga, ukusi i mirisi se mešaju više nego što mnogi očekuju.
Materijal odlučuje koliko će trajati i kako će se ponašati
Materijal je drugi veliki kriterijum. Nerđajući čelik je obično dobar izbor za one koji žele izdržljivost i lakše održavanje, jer podnosi često korišćenje i ne upija mirise lako kao neki drugi materijali. Mana može da bude veća težina i viša cena u odnosu na jednostavnije modele.
Silikon i plastika mogu biti praktični za deo kuhinje, ali ovde treba gledati da li su namenjeni za temperaturu pare i redovnu upotrebu. Ako nisu dovoljno kvalitetni, vremenom mogu da se deformišu, a to pravi problem i sa stabilnošću i sa higijenom. Posuda koja se uvija na toploti nije samo neugodna, već može i slabije da naleže na osnovu.
Staklo izgleda uredno i omogućava da se vidi sadržaj, što je korisno kada se tek navikavate na kuvanje na pari. Međutim, takva posuda traži pažljivije rukovanje. Ako se često pomera iz toplote na hladnu površinu, lomljivost postaje stvaran minus.
Proverite da li odgovara vašem izvoru toplote
Ovo mnogi preskoče, a greška je skupa. Posuda mora da odgovara šporetu, pari ili aparatu koji već imate, jer nije svaka posuda namenjena istoj vrsti grejanja. Ako kupite model koji ne leži dobro na osloncu ili ne odgovara prečniku, para izlazi pogrešno, a hrana se kuva sporije i neujednačeno.
Kod svakodnevnih obroka važno je i koliko brzo sistem stigne do pare. Posuda sa slabim naleganjem ili tankim dnom često traži više vremena da krene proces kuvanja. To se ne vidi u prodavnici, ali se vidi kad ste gladni i želite gotov obrok za pola sata.
Jedan praktičan uvid koji mnogi previde jeste da para ne znači automatski zdraviju pripremu ako je posuda prevelika za količinu hrane. Ako je dno previše udaljeno od namirnica ili ako su komadi previše sitni i raspoređeni pogrešno, deo hrane će se prekuvati, a deo ostati tvrd.
Koliko lako može da se opere, toliko će se i koristiti
Ako se posuda teško čisti, brzo završava u ormariću. To je čest kraj lepih kuhinjskih kupovina. Površine sa mnogo žlebova, uklonjivih delova i uglova deluju praktično dok su nove, ali posle par pranja pokazuju gde ostaje voda, kako se skupljaju ostaci hrane i koliko vremena odlazi na ribanje.
Za svakodnevnu upotrebu bolje prolaze modeli koji imaju jednostavan oblik i delove koje možete da odvojite bez natezanja. Ako se posuda sme prati u mašini, to je plus, ali i tada treba pogledati da li su ručke, poklopac i ulošci zaista pogodni za takvo pranje. Nije svaka oznaka jednako korisna u praksi.
Posebno obratite pažnju na poklopac. Ako je kondenzacija loše rešena, kapljice padaju nazad po hrani i razvodnjavaju jelo više nego što treba. To ne kvari samo ukus, nego i teksturu, naročito kod povrća koje treba da ostane čvrsto.
Stabilnost i rukovanje ne smeju da budu sporedni
Posuda za kuvanje na pari treba da stoji sigurno dok je puna i vrela. Tanki držači, klizave ručke i loše rešeni rubovi umeju da naprave nepotrebnu neprijatnost, naročito kada se posuda pomera iznad sudopere ili sa šporeta. Ako je teško uhvatiti je jednom rukom, to je loš znak.
Vredi pogledati i visinu posude. Viši modeli nekad nude više prostora, ali zauzimaju više mesta u ormaru i umeju da budu nezgrapni za svakodnevno vađenje i odlaganje. U maloj kuhinji svaki centimetar se računa. To nije sitnica.
Ako je posuda sastavljena od više delova, proverite koliko lako može da se složi i odloži. Model koji stalno „traži mesto” u fioci obično se ređe koristi nego što je planirano. A to je, u kuhinji, najčešći znak pogrešnog izbora.
Najčešće greške pri kupovini
Prva greška je kupovina premalog modela, samo zato što deluje uredno i ne zauzima mnogo mesta. Druga je kupovina prevelikog modela za jednu osobu ili za povremeno kuvanje, pa se posuda stalno pere zbog male količine hrane. U oba slučaja kupac plaća nešto što ne koristi do kraja.
Treća greška je izbor po izgledu, a ne po načinu korišćenja. Lep poklopac i uredan oblik ne znače da će se hrana kuvati ravnomerno. Četvrta je zanemarivanje detalja kao što su poklopac, ručke i način čišćenja. Upravo tu se vidi razlika između posude koja olakšava kuvanje i one koja samo zauzima prostor.
Ako kupujete prvi put, korisno je da zamislite stvarnu nedelju, ne idealan dan. Da li ćete je koristiti tri puta nedeljno ili jednom mesečno, da li će služiti za jedno jelo ili za više obroka unapred, i gde će stajati kada je ne koristite. Ta pitanja brže otkrivaju pravi model od bilo koje reklame.
Na policu se lako stavi ono što lepo izgleda, ali u kuhinji ostaje samo ono što se brzo opere, stabilno stoji i ne traži posebnu pripremu pre svake upotrebe.
