Prvi zalogaj veoma hladnog sladoleda ume da bude prijatan, a već posle nekoliko sekundi vrh jezika postane utrnut, kao da je izgubio osećaj. To nije znak da je nešto pogrešno sa jezikom. Najčešće je reč o kratkotrajnoj reakciji na hladnoću, koja utiče na nerve i krvne sudove u površinskom sloju sluzokože.
Taj osećaj se obično javlja baš na vrhu jezika, gde sladoled najpre dodiruje tkivo i najjače ohladi mali deo površine. Utrnulost može da bude jača kada je sladoled veoma tvrd, kada se zadrži u ustima bez žvakanja ili kada je napolju hladno, pa je telo već manje spremno da održava toplinu u usnoj duplji.
Hladnoća privremeno usporava nerve
Nervni završeci u jeziku prenose informacije o dodiru, temperaturi i bolu. Kada ih naglo rashladi veoma hladan sladoled, provodljivost tih signala privremeno opada, pa mozak kratko prima slabiji ili izmenjen signal. Zato vrh jezika može da deluje tup, bez osećaja ili „drvenasto”.
To nije isto što i trajno oštećenje. Kod većine ljudi se osećaj vrati čim se tkivo ponovo zagreje, često za manje od minuta. Ipak, što je sladoled hladniji i što je kontakt duži, to će lokalni osećaj biti izraženiji.
Krvni sudovi se sužavaju da bi sačuvali toplotu
Hladnoća ne utiče samo na nerve. Mali krvni sudovi u sluzokoži reaguju sužavanjem, jer organizam pokušava da smanji gubitak toplote. Kad protok krvi oslabi, tkivo dobija manje toplote, pa se utrnulost održava dok se protok ne normalizuje.
Upravo tu mnogi pogrešno tumače uzrok. Nije problem samo u „ledenom ukusu”, nego u fizičkoj reakciji tkiva na temperaturu. Zbog toga se sličan osećaj može javiti i posle ledene vode, ledenog napitka ili zalogaja nečega što je dugo stajalo u zamrzivaču.
Zašto baš vrh jezika reaguje prvi
Vrh jezika ima mnogo nervnih završetaka i vrlo je pokretan deo usne duplje. Pošto prvi dolazi u kontakt sa sladoledom, tamo se hladnoća najbrže oseti. Ako se zalogaj zadrži na istom mestu, hlađenje je još izraženije.
Postoji i praktičan detalj koji ljudi obično ne primete. Jezik nije jednako osetljiv na svim delovima, pa hladnoća na vrhu može da deluje dramatičnije nego kada se isti zalogaj rasporedi po širem delu jezika. Zato neko može da pojede istu količinu sladoleda, a da samo jedna osoba prijavi brzo utrnuće.
Sladoled nije uvek jedini krivac
Brzina i jačina tog osećaja zavise i od samog sladoleda. Masniji i gušći sladoledi često se sporije tope, pa duže ostaju u kontaktu sa jezikom. Ako je smeša veoma hladna, a tekstura tvrda, hladnoća se duže prenosi na površinu sluzokože.
Nekada i uobičajena pretpostavka bude pogrešna. Ljudi misle da ih pecka ili utrne zbog šećera, ali šećer nije glavni razlog tog trenutnog osećaja. Odlučujući faktor je temperatura, uz način na koji sladoled dodiruje jezik.
Kada je osećaj normalan, a kada nije
Kratkotrajno utrnuće posle hladnog sladoleda spada u uobičajenu reakciju i prolazi samo od sebe. Ako se osećaj zadrži dugo, pojavljuje se bez jasnog povoda ili ga prate otok, jak bol ili promena boje jezika, to više nije ista priča i zahteva pažnju. Tada uzrok može biti nešto drugo, od iritacije do lokalne povrede sluzokože.
Zato je korisno obratiti pažnju na obrazac, a ne samo na sam sladoled. Ako se utrnulost javlja samo posle ekstremno hladne hrane i brzo nestaje, razlog je verovatno jednostavan i prolazan. Ako se ponavlja i bez hladnoće, treba proveriti šta još utiče na sluzokožu, jer jezik ume da bude precizan pokazatelj onoga što se u ustima dešava pre nego što to postane očigledno.
