Kad se voštana sveća prelije preko ivice i napravi tvrd, sjajan trag niz bok, prvi utisak je da je do sveće, ali uzrok je često u načinu na koji gori. Plamen ne topi vosak ravnomerno, već pravi malu posudu oko fitilja, a čim se toplota rasporedi ukoso ili prejako, vosak krene tamo gde mu je najlakše, niz stranu.
To se najčešće događa kod prvog paljenja, kad se ne napravi dovoljno širok bazen rastopljenog voska. Kada se vosak otopi samo u sredini, a ivice ostanu čvrste, sveća počinje da seče sama sebi put. Tada se jedna strana topi brže od druge. Nije do magije, nego do fizike.
Nepravilan fitilj menja tok topljenja
Fitilj je glavni razlog zbog kog sveća gori kako gori. Kada je predebeo, plamen postaje veći nego što treba, pa toplota previše zagreva jednu zonu. Kada je tanak ili pomeren iz centra, vosak se topi ukoso, pa se formira dubok kanalić sa jedne strane, dok druga ostaje tvrđa.
Kod voštanih sveća problem se često pojača već posle prvih dvadesetak minuta. Tada se vidi da plamen više ne stoji mirno iznad sredine, nego blago vuče na stranu. Vosak tada ne dobija jednaku količinu toplote sa svih strana i zato počinje da curi niz zid sveće.
Promaja i nagib prave tragove niz bok
Mnogi misle da je dovoljna samo neujednačena izrada, ali i prostorija ume da napravi problem. Ako sveća stoji blizu prozora, klime ili otvorenih vrata, plamen se naginje. Kad se plamen nagne, toplota ne pada pravo u centar, već greje jednu ivicu više od druge.
I najmanji nagib površine radi protiv sveće. Na stolu koji izgleda ravan, ali ima blagi pad ili neravninu, rastopljeni vosak će krenuti niz nižu stranu. To je posebno vidljivo kod mekanih voštanih sveća, jer se spoljašnji omotač lakše otvara pod toplotom.
Zašto širina sveće menja ponašanje voska
Šira sveća se topi sporije ka ivicama, pa je veća šansa da spolja ostanu čvrsti zidovi dok se sredina već rastopila. Tada se vosak skuplja u duboku tečnost u centru, a kada ga ima previše, prelije se preko najtanjeg mesta. Upravo tu nastaju kapljice koje se slivaju niz stranu.
Kod užih sveća taj problem može biti manji, ali nije nestao. Kada je plamen previsok ili fitilj loše centriran, vosak će i dalje tražiti lakši put. Zato ista sveća ponekad izgleda uredno, a ponekad napravi nered za pola sata, zavisno od toga kako je zapaljena i gde stoji.
Boja, aditivi i tvrdoća nisu isti kod svake sveće
Voštane sveće nisu sve napravljene od iste smeše. Tvrđi voskovi se sporije deformišu, dok mekši brže popuštaju pod toplotom. Ako su u smeši dodate boje ili mirisi, to može da promeni kako vosak prima toplotu i koliko se ravnomerno topi.
Zato sveća koja lepo izgleda na polici ne mora da gori uredno. Neke smeše lakše stvaraju tunel u sredini, druge se brže razlivaju po obodu. U praksi to znači da isti plamen kod dve sveće ne daje isti rezultat, iako su spolja gotovo identične.
Najčešća zabluda je da je kapljanje znak lošeg kvaliteta
To nije uvek tačno. Sveća može da curi i kada je kvalitetna, samo joj uslovi ne odgovaraju. Dovoljno je da stoji na propuhu, da joj je fitilj predugačak ili da je prvi put zapaljena na kratko, pa da vosak krene niz stranu.
Naravno, lošije urađena sveća češće pravi problem, ali mehanizam je isti. Toplota se ne raspoređuje ravnomerno, vosak omekša više na jednoj strani i gravitacija odradi svoje. Kada se jednom napravi kanal, svako sledeće topljenje obično ide još neurednije.
Šta može da se proveri pre nego što se sveća otpiše
Vredi pogledati da li je fitilj u sredini, da li je predugačak i da li sveća stoji ravno. Ako je plamen nagnut ili vosak curi samo sa jedne strane, problem je često u položaju, a ne u samoj sveći. Ponekad je dovoljno i da se ukloni propuh iz prostorije.
Ako se kapljanje ponavlja od prvog paljenja, tada je verovatnije da je u pitanju sama konstrukcija sveće, oblik kalupa ili sastav voska. To je onaj detalj koji mnogi ne primete odmah, a baš on odlučuje da li će sveća goreti mirno ili će posle sat vremena ostaviti stvrdnute brazde niz stranu.
