Kad se u kuhinji isprži luk, belo meso ili krompir, miris se često zadrži mnogo duže nego što bi čovek očekivao. Nekad ga osećate tek pred spavanje, a nekad i sutradan, čim uđete u prostoriju. Zavesa tada izgleda kao tihi krivac, iako problem obično počinje mnogo ranije, u samom vazduhu i na površinama koje upijaju masnoću.
Miris prženja ostaje zato što se ne radi samo o pari, nego o sitnim česticama ulja i masti koje se podižu dok hrana cvrči. Te čestice lepe se za zidove, zavese, tapacirani nameštaj i elemente, pa posle nastavljaju da ispuštaju miris i kada se šerpa već skloni sa šporeta. Zato je ponekad dovoljno da se prži na jačoj temperaturi, pa da miris postane tvrdoglav.
Zašto se miris zadržava duže nego što deluje
Najčešći razlog je kombinacija toplote i masti. Kad se ulje zagreje, deo se raspršuje u vazduh u obliku mikroskopskih kapljica, koje su dovoljno sitne da lako stignu do tkanina i poroznih površina. Tamo se zalepe i sporije oslobađaju mirisne molekule. Upravo zato kuhinja može da miriše satima, iako je izvor mirisa trajao kratko.
Zavese su posebno osetljive. Napravljene su od materijala koji lako upija sve što lebdi u vazduhu. Ako su blizu šporeta ili prozora kroz koji struji topao vazduh, postaju svojevrsni filter. Nisu jedini problem, ali su često prve na udaru.
Vlažnost i zatvoren prostor pojačavaju trag mirisa
Kad je kuhinja mala, a prozor zatvoren, miris nema gde da ode. Topao, vlažan vazduh zadržava se duže, pa čestice masnoće sporije padaju i duže kruže po prostoru. To se posebno primećuje zimi, kada se prozori ređe otvaraju i kuhinja se brže zasiti mirisom.
U takvim uslovima nije presudno samo šta se prži, već i koliko dugo i na kojoj temperaturi. Ako hrana tamni brzo i počinje da dimi, miris je jači, jer se u vazduh oslobađa više čestica i zagorelih aroma. Zato isti obrok nekad ostavi tek slab trag, a nekad celu kuhinju drži pod svojim mirisom do jutra.
Uloga tkanina, tapeta i masnih naslaga
Mnogi misle da su krive samo zavese, a zapravo miris ostaje i na drugim površinama koje se ne vide odmah. Masni sloj koji se tokom vremena skuplja na vratima, elementima i zidovima hvata miris poput lepka. Nije potreban vidljiv sloj ulja da bi se to dogodilo. Dovoljne su ponavljane, sitne naslage.
Zato se miris ponekad vraća čim se prostorija zagreje ili sunce udari u prozor. Toplota tada ponovo oslobađa ono što je ranije ostalo zarobljeno u tkanini ili na površini. To je detalj koji se često previdi, jer deluje kao da kuhinja iznenada smrdi, a u stvari samo ponavlja stari trag.
Šta ljudi često pogrešno pripišu deterdžentu ili zavesama
Uobičajena pretpostavka je da su zavese same po sebi izvor neprijatnog mirisa. U većini slučajeva nisu. One samo skupljaju ono što je već bilo u vazduhu, pa zato prve počnu da mirišu na prženje. Isto važi i za jastučnice na kuhinjskoj klupi ili stolnjake, ako ih ima u blizini šporeta.
Druga zabluda je da će jaki osveživač vazduha rešiti problem. On može da prekrije miris na kratko, ali ne uklanja čestice masti koje su se već zalepile za tkaninu i zid. Zato se miris često vraća čim se sprej rasprši i prestane jak, veštački miris.
Kada je miris znak da je nešto u kuhinji stalno zaprljano
Ako se miris prženja zadržava i kad se retko kuva, treba pogledati nape, filtere i prostor oko šporeta. Masnoća u napa-filteru ne drži samo prljavštinu, nego i miris, pa pri svakom novom grejanju ponovo širi isti trag kroz prostor. To je čest razlog zbog kog kuhinja miriše kao da je neko tek završio s ručkom.
Ponekad je problem i u samom provetravanju. Ako vazduh ne izlazi lako napolje, nego kruži kroz stan, miris prelazi iz kuhinje u dnevnu sobu i vraća se nazad. Tada zavese izgledaju kao glavni krivac, iako su samo poslednja stanica na putu mirisa.
Ako se u kuhinji često prži, najviše pomaže da se posmatra gde se miris najjače zadržava, jer će baš tu biti i najveći trag masnoće. Tu se obično nalazi i odgovor zašto miris ostaje duže nego što bi trebalo.
