Dovoljno je nekoliko minuta sa hladnom limenkom u ruci pa da vrhovi prstiju postanu tvrdi, bledunjavi i pomalo nezgrapni. Nije reč samo o neprijatnosti, već o tome kako telo brzo čuva toplotu kada mu koža izgubi previše toplote kroz direktan kontakt sa hladnim predmetom.
To se najčešće primeti leti, kada limenka tek izvađena iz frižidera leži u dlanu, a prsti krenu da se menjaju već posle prvog dužeg gutljaja. Mnogi tada pomisle da je problem u „smrzavanju kože“, ali pravi razlog je suženje krvnih sudova u prstima.
Šta se dešava u prstu kada dotakne hladnu limenku
Koža na prstima je tanka, a u njima ima mnogo sitnih krvnih sudova koji brzo prenose toplotu. Kada se dlan i prsti dugo oslanjaju na veoma hladnu limenku, temperatura kože pada, pa se krvni sudovi sužavaju da bi se smanjio gubitak toplote.
Zbog tog suženja kroz tkivo prolazi manje tople krvi. Prsti zato deluju bledije, hladnije i krutije nego inače. To nije trenutni kvar organizma, nego očekivana reakcija tela na hladnoću.
Zašto baš pobele, a ne samo da postanu hladni
Bledilo nastaje zato što u površinskim slojevima kože ima manje krvi nego obično. Boja kože na prstima dosta zavisi od toga koliko je krvi blizu površine, pa kada protok oslabi, ružičasta nijansa nestaje i koža izgleda svetlije ili skoro beličasto.
Isti mehanizam objašnjava i osećaj utrnulosti. Nervni završeci sporije šalju signale kada je tkivo hladno, pa prsti ne deluju samo hladnije, već i manje osetljivi. To je razlog zbog kog čovek ponekad teže hvata poklopac, klizi mu limenka iz šake ili oseća da mu stisak nije sasvim siguran.
Zašto se prsti stvrdnu i pobele kada dugo držimo hladnu limenku
Kad neko pita zašto se prsti stvrdnu i pobele kada dugo držimo hladnu limenku, odgovor nije u samoj limenci kao predmetu, nego u dužem kontaktu sa hladnom površinom. Metal brzo odvodi toplotu iz kože mnogo brže nego, recimo, papirna čaša ili plastika. Zato su efekti na prstima izraženiji nego kad se drži nešto hladno, ali slabo provodno.
Upravo taj gubitak toplote menja i osećaj u šaci. Koža postaje zategnuta, a zglobovi i jastučići prstiju deluju manje savitljivo. Nije to pravo stvrdnjavanje tkiva, već kratkotrajna promena u cirkulaciji i osetu.
Kada je reč o normalnoj reakciji, a kada nečemu drugom
U većini slučajeva, ovakvo pobelevanje prođe čim se ruka ugreje. Boja se vraća, prsti ponovo omekšaju i osećaj normalno nestane za nekoliko minuta. To je uobičajen odgovor na hladnoću, naročito ako je limenka bila vrlo hladna, a držana je bez pauze.
Ako se, međutim, prsti bele i trnu i bez hladne limenke, ili se boja menja i na blažoj temperaturi, tada uzrok može biti širi od običnog hlađenja kože. Na to mogu uticati pojačana osetljivost na hladnoću, poremećaji cirkulacije ili drugi zdravstveni razlozi. U takvim slučajevima sam predmet nije uzrok, već samo okidač koji otkriva problem.
Šta ljudi često pogrešno tumače
Česta pretpostavka je da je koža „oštećena“ čim pobeli. To uglavnom nije tačno. Bledilo samo po sebi ne znači da je došlo do povrede, već da je organizam privremeno smanjio dotok krvi u prste kako bi sačuvao toplotu u dubljim delovima tela.
Druga zabluda je da je u pitanju isključivo „slabija cirkulacija“ u opštem smislu. Istina je preciznija, jer telo namerno preusmerava krv iz najhladnijih delova ka toplijim i važnijim organima. Zato je promena najvidljivija baš na prstima, koji su tanki, izloženi i puni malih krvnih sudova.
Šta vredi pratiti na sledećem gutljaju
Ako se prsti brzo menjaju, dovoljno je obratiti pažnju na to koliko je limenka hladna i koliko dugo je držiš jednom šakom. Sitna razlika u temperaturi i vremenu često odlučuje hoće li reakcija biti kratka i blaga ili izraženija nego obično.
Kad se taj efekat javlja iznova, bez obzira na vrstu pića, dobro je zapamtiti obrazac, a ne samo neprijatnost. Telo ume jasno da pokaže gde mu je granica, samo to radi bez mnogo objašnjenja.
