Kad iz mikrotalasne izvadite plastičnu posudu, a ona je mekša nego ranije, često prvo pomislite da je problem u samoj plastici. U praksi, razlog je obično jednostavniji i mnogo svakodnevniji. Materijal je bio izložen toploti koju nije ravnomerno podneo, pa je omekšao i izgubio oblik.
To se ne dešava samo zbog toga što je hrana vruća. U mikrotalasnoj se zagrevaju i sama posuda i masnoća, voda ili šećer u namirnicama, a lokalno zagrevanje može biti jače nego što izgleda spolja. Zato plastika ponekad krene da se savija, talasa ili ulegne već posle nekoliko minuta.
Kako toplota menja plastiku
Plastika nije jedan materijal, već čitava grupa materijala različite otpornosti. Neke vrste podnose visoku temperaturu, a druge počinju da omekšavaju mnogo ranije, naročito ako su tanki zidovi posude ili lošiji sastav materijala. Zato dve slične kutije ne moraju da se ponašaju isto u istim uslovima.
Kada se materijal zagreje iznad granice koju može da izdrži, njegove polimerne veze ne pucaju odmah, ali struktura gubi čvrstinu. Posuda tada više ne drži formu kao ranije. Kratko i jasno. To je naročito vidljivo na ivicama, ručkama i poklopcima, jer su ti delovi često tanji i brže se zagrevaju.
Zašto mikrotalasna greje neravnomerno
Mikrotalasna pećnica ne zagreva sve delove hrane i posude isto. Talasi pokreću molekule vode i drugi sadržaj u hrani, pa se stvaraju tople tačke. U jednoj zoni posuda može biti mlaka, a u drugoj dovoljno vrela da deformiše plastiku.
Zato se savijanje često javlja kod posuda u kojima ima malo vode, ali dosta masnoće ili gustog sadržaja. Takva hrana može da se zagreje brzo i neujednačeno. Tada posuda prima lokalni udar toplote, a ne ravnomerno zagrevanje kroz čitavu zapreminu.
Kada plastika počne da menja oblik
Najveći rizik postoji kada se u mikrotalasnu stavi posuda koja nije namenjena za tu vrstu grejanja. Na njoj obično piše da je bezbedna za mikrotalasnu, ali ako oznake nema, ponašanje može biti nepredvidivo. Neke plastike se samo blago uviju, a druge omekšaju toliko da se dno uvuče ili poklopac iskrivi.
Ni dužina grejanja nije beznačajna. Kratak ciklus može proći bez posledica, a produženo zagrevanje, naročito više puta zaredom, povećava šansu da se materijal trajno deformiše. Važi i za prazniju posudu, jer bez hrane koja upija toplotu sama plastika preuzima veći deo opterećenja.
Uloga masnoće, hrane i poklopca
Masna hrana je poseban slučaj jer može da dostigne više temperature nego što se na prvi pogled čini. Ulja i sosovi se zagrevaju drugačije od vode, pa mogu da prenesu jaču toplotu na unutrašnju stranu posude. Tada se deformacija najpre vidi tamo gde je plastika u direktnom kontaktu sa sadržajem.
Poklopac je još osetljiviji. On je često tanji od posude, a ako je pritisnut parom, lako se izvije. Zato ljudi ponekad pomisle da je mikrotalasna „pokvarila” celu kutiju, iako je zapravo popustio samo najtanji deo pakovanja.
Zabluda da je svaka plastika ista
Česta je pretpostavka da je svaka plastična posuda ista jer izgleda slično. To nije tačno. Različite vrste plastike imaju različitu otpornost na toplotu, a deo problema je i u tome što posuda može biti namenjena za hladnu hranu, ali ne i za grejanje.
Ni tamnija boja ni debljina spolja ne govore uvek dovoljno. Nekada i čvrsta, masivna kutija omekša brže od tanje koja je bolje napravljena. Zato se ne može zaključiti samo po izgledu da će posuda izdržati mikrotalasnu bez promene oblika.
Šta otkriva deformisana posuda
Kad se plastika savije, to je najčešće znak da je bila izložena temperaturi višoj od one koju materijal može da podnese. Ponekad je problem u vrsti plastike, ponekad u samom sadržaju, a često u kombinaciji oba faktora. Zato isti model posude može jednom ostati neoštećen, a drugi put se uvrnuti posle nekoliko minuta.
Ako se to ponavlja, vredi obratiti pažnju na oznake na posudi i na to šta se u njoj zapravo greje. Upravo tu se krije odgovor, a ne u samoj mikrotalasnoj.
