Kad sipate brašno iz kesice u činiju, često se dogodi isto: tanak beli oblak podigne se iznad posude, a deo sitnih čestica završi na stolu, rukama ili podu. To ne znači da je brašno nečisto niti da je nešto pošlo naopako. Taj efekat nastaje zbog načina na koji su čestice brašna građene i zbog toga kako se ponašaju u vazduhu.
Brašno nije kompaktan materijal kao šećer u kocki ili so u krupnim kristalima. Ono se sastoji od veoma sitnih čestica skroba i proteina, a upravo ta sitnoća omogućava da se lako podiže i rasipa. Kada ga istresate, čestice ne padaju samo pravo nadole. U pokretu ih zahvata vazduh i raznosi ih u stranu.
Šta je zapravo taj beli oblak
Oblak koji vidite nije para i nije dim. To je mali broj čestica brašna koje su dovoljno lagane da nakratko ostanu u vazduhu pre nego što se slegnu. Pošto su bele boje, lako ih primetite iako ih ima mnogo manje nego što izgleda na prvi pogled.
Sličan efekat nastaje i sa drugim vrlo sitnim prahom, ali brašno je posebno upadljivo jer se koristi u suvim, mirnim uslovima, najčešće u kuhinji. Tada i mali nalet vazduha može da podigne vidljiv oblak. Zato se čini da brašna „ima svuda”, iako je većina čestica vrlo brzo pala nazad.
Zašto se čestice podižu umesto da odmah padnu
Kada brašno izlazi iz pakovanja, ono ne izlazi u savršeno ravnomernom mlazu. Stvara se trenje između čestica, kao i između brašna i ivice pakovanja ili posude. To razbija grumenčiće i oslobađa još sitnijih delova, koji se lakše kreću kroz vazduh.
U istom trenutku vazduh oko mlaza brašna počinje da se meša sa njim. Taj turbulentan tok, znači neuredno i vrtložno kretanje vazduha, raznosi sitne čestice i pre nego što gravitacija uspe da ih povuče nadole. Što je sipanje brže i sa veće visine, to je više mešanja i veća šansa da se pojavi oblak.
Zbog čega je brašno posebno „prašnjavo”
Iako ga doživljavamo kao običan sastojak u kuhinji, brašno je zapravo vrlo fino samleven materijal. Zrno pšenice se tokom mlevenja pretvara u čestice koje su daleko manje od samog zrna, pa zato brašno može da se ponaša skoro kao lagani prah. Nije isto kao pesak, koji je teži i krupniji.
Tu postoji i važna razlika među vrstama brašna. Neka brašna su sitnije mlevena, druga imaju nešto grublju strukturu, pa će se i količina prašenja razlikovati. Međutim, osnovno pravilo ostaje isto: što je čestica sitnija i lakša, lakše će kratko „plutati” u vazduhu.
Šta utiče na to koliko će se oblak videti
Na jačinu prašenja utiču visina sa koje sipate, brzina pokreta i suvoća materijala. Suvlje brašno se obično lakše rasipa, dok vlažnost može da smanji letenje čestica jer ih malo slepi. Zato u vrlo suvoj kuhinji prašina ponekad izgleda izraženije nego u prostoriji gde je vazduh vlažniji.
Bitna je i količina. Kad sipate malu mericu pažljivo, oblak će biti slabiji. Ako iz kesice istresete veću količinu odjednom, pokrene se više čestica i više vazduha, pa efekat postaje vidljiviji. To je čista fizika, bez ikakve tajne.
Da li je to opasno ili samo neugodno
U kućnoj upotrebi, oblak brašna je uglavnom samo nezgodan jer pravi nered. Čestice brzo padnu i ne ostaju dugo u vazduhu, naročito u dobro provetrenoj prostoriji. Zato se taj prizor najčešće završava na radnoj ploči, a ne negde dalje.
Ipak, brašno u većim količinama može da bude problem u zatvorenom prostoru sa mnogo prašine, naročito u pekarama i mlinovima, gde se sa takvim materijalom rukuje stalno. Tamo se prašina ne posmatra samo kao neugodnost, već i kao materijal koji u određenim uslovima zahteva pažnju. U kuhinji je priča mnogo jednostavnija. Brašno je sitno, vazduh ga lako ponese, a gravitacija ga zatim polako vraća na mesto odakle je poletelo.
