Kad ruke ostanu u kadi, sudoperi ili bazenu nekoliko minuta, koža na vrhovima prstiju često prvo pobeli, omekša i dobije naboran izgled. Mnogi to pripisuju vodi koja je navodno „izvukla“ nešto iz kože, ali stvar je složenija. Najviše se vidi baš na prstima zato što su oni stalno u prvom kontaktu s vodom, ali i zato što je tu koža građena drugačije nego na nadlanici ili nadlaktici.
Promena nije isto što i obično blanširanje od hladnoće ili pritiska. Kada je koža duže potopljena, voda ulazi u najspoljniji sloj i remeti ravnotežu u njemu, pa površina postaje svetlija i nabrekla. To je razlog zašto se beli izgled najpre primećuje tamo gde je koža tanka, zadebljala od rada ili stalno izložena trenju. Prsti zato reaguju brže nego drugi delovi šake.
Šta se tačno dešava u gornjem sloju kože
Spoljašnji sloj kože, onaj koji vidimo i dodirujemo, sastoji se od ćelija i proteina koji drže vodu i masnoće u ravnoteži. Kada koža dugo stoji u vodi, taj sloj nabubri i postane manje proziran. Svetlost se tada drugačije odbija, pa koža izgleda bela ili sivkasta. Nije reč o tome da krv „nestane“, već o promeni u samoj površini kože.
Zanimljivo je da se koža ne ponaša isto na svim mestima. Na dlanovima i tabanima ima deblji, prilagođeni sloj, pa se promena vidi brže i izraženije nego na delovima tela koji nisu stalno izloženi pritisku i trenju. Zato su prsti, naročito jagodice, najupadljiviji.
Zašto su prsti prvi na udaru
Prsti imaju puno završetaka nervnih vlakana i gustu mrežu malih krvnih sudova, ali to nije glavni razlog za promenu boje. Glavni razlog je oblik i funkcija. Prsti su u vodi najviše uronjeni, često ih pomeramo, stišćemo i okrećemo, pa voda ravnomerno deluje na njihove vrhove. Na tom mestu koža se i najlakše deformiše.
Još jedan detalj koji mnogi ne primećuju jeste da se nabori na prstima ne stvaraju samo zbog upijanja vode. Nervni sistem aktivno učestvuje u tome da se krvni sudovi u koži stegnu, pa se prsti dodatno menjaju. Zato boranje nije samo pasivno „natapanje“, već i odgovor tela. Zato isti broj minuta u vodi ne daje uvek isti izgled prstiju, naročito ako je voda toplija, hladnija ili puna sapuna.
Zašto hladna voda pojačava utisak da koža pobeli
Hladna voda često pojačava ono što ljudi vide kao iznenadno blanširanje. Hladnoća sužava krvne sudove u koži, pa površina deluje bleđe nego u mlakoj vodi. Kad se na to nadoveže omekšavanje spoljašnjeg sloja, bela boja postaje još upadljivija. Zato su ruke posle dužeg pranja hladnijom vodom često bledije nego posle kratkog boravka u toplijoj.
Ali temperatura nije jedini faktor. Sapuni, sredstva za pranje i hlorisana voda mogu da skinu prirodne masnoće sa kože, pa površina brže gubi zaštitni film. Tada voda lakše prodire u gornji sloj, a koža na prstima brže menja izgled. Upravo zato se ovaj efekat često vidi posle pranja sudova ili kupanja u bazenu.
Kada je to sasvim normalno, a kada nije
U većini slučajeva, bela koža na prstima posle boravka u vodi sasvim je očekivana pojava i prolazi sama od sebe kad se šaka osuši. Boja se vraća kako se površinski sloj vraća u svoje uobičajeno stanje, a krvotok i temperatura kože normalizuju. To može potrajati nekoliko minuta, ponekad i duže ako je koža bila dugo potopljena.
Druga je priča ako se promena javlja i bez vode, traje dugo ili je praćena bolom, trncima, svrabom ili pucanjem kože. Tada uzrok nije samo voda, nego možda iritacija, ekcem, osetljivost na hemikalije ili neko drugo stanje kože. U takvim situacijama nije pametno sve pripisati običnom „natapanju“.
Šta ljudi obično pogrešno misle
Najčešća zabluda je da voda u kožu ulazi duboko i da je zato koža bela, kao da se „napunila“ vodom poput sunđera. To nije cela priča. Promena boje nastaje prvenstveno u spoljašnjem sloju i u načinu na koji taj sloj odbija svetlost, a ne zato što je cela koža preplavljena vodom.
Druga česta greška je uverenje da je naborana ili pobelela koža znak da je neko „osetljiviji“ od drugih. Istina je da svi reaguju slično, samo ne jednako brzo. Debljina kože, trajanje potapanja, temperatura vode i prisustvo sapuna određuju koliko će promena biti vidljiva. To se posebno lako primećuje na prstima, jer oni stalno rade i najviše su izloženi.
Koža zato nije samo pasivan omotač, nego tkivo koje reaguje na vodu, hladnoću i kontakt. Ako se bele prste vidi tek posle kupanja ili pranja, to je uglavnom očekivan odgovor tela. Ako se vidi i van vode, tada već vredi obratiti pažnju na to šta još kožu isušuje ili nadražuje.
