Izbor bicikla ima više smisla kada se prvo razmisli o terenu kojim će se najčešće voziti. Bicikl namenjen asfaltu ne ponaša se isto na makadamu, šumskim stazama ili zahtevnim usponima. Razlike nisu samo u izgledu, već u geometriji rama, širini i šari guma, položaju vozača, prenosima i načinu na koji bicikl reaguje na neravnu podlogu.
Za asfalt i gradske ulice
Za svakodnevnu vožnju po asfaltu najvažniji su lako kotrljanje, udoban položaj i jednostavno upravljanje.
Gradski i hibridni bicikli često imaju geometriju koja omogućava uspravniji položaj tela, što može biti praktično tokom kraćih i srednje dugih vožnji kroz grad. Na dužim gradskim rutama korisna može biti i mogućnost promene položaja ruku, dok stabilan ram doprinosi sigurnijem upravljanju kroz saobraćaj.
Uže gume sa umerenim ili glatkim profilom imaju manji otpor kotrljanja na dobroj podlozi. To ne znači da šira guma automatski predstavlja loš izbor, posebno ako su ulice oštećene ili postoji mnogo ivičnjaka i neravnina.
Ako se bicikl koristi pre svega na asfaltu, nema mnogo smisla birati opremu namenjenu ekstremnom terenu. Jednostavnija konfiguracija može biti lakša za održavanje, dok blatobrani, svetla i nosač mogu biti korisniji od agresivnog MTB ogibljenja.
Za makadam i kombinovane podloge
Makadam traži kompromis između brzine na ravnom i stabilnosti na rastresitoj podlozi. Gravel bicikli su upravo zbog toga projektovani sa geometrijom i gumama koje omogućavaju prelazak između asfalta, tucanika i lakših zemljanih puteva. Pritisak se bira prema težini vozača, širini gume i podlozi, pa isti pneumatici ne moraju imati isti idealan pritisak na asfaltu i makadamu.
Šire gume pružaju veću kontaktnu površinu i mogu se voziti sa pritiskom prilagođenim podlozi. Profil sa izraženijim šarama daje više sigurnosti na rastresitom terenu, dok previše agresivna šara može povećati otpor kada se bicikl vrati na asfalt.
Za vozača koji često menja podlogu važna je svestranost. Bicikl koji je dovoljno brz na asfaltu, ali stabilan na makadamu, može biti praktičniji od dva izrazito specijalizovana modela.
Za šumske staze i tehnički teren
Kada ruta uključuje korenje, kamenje, strme spustove i česte promene pravca, prednost imaju brdski bicikli.
Njihova geometrija, šire gume i upravljač prilagođeni su većoj kontroli na neravnom terenu. Kod spuštanja niz neravan teren položaj tela i kontrola bicikla često imaju veći značaj od same maksimalne brzine.
Prednja suspenzija može ublažiti udarce i pomoći da prednji točak zadrži kontakt sa podlogom. Kod zahtevnijih staza mogu se koristiti i sistemi sa suspenzijom na oba točka, ali takva konstrukcija obično donosi veću masu i složenost.
Na tehničkom terenu važniji su kontrola i stabilnost nego maksimalna brzina na ravnom. Pneumatici sa odgovarajućim profilom, snažne kočnice i pravilno podešena suspenzija mogu značajno promeniti ponašanje bicikla. Zbog toga nije dovoljno pogledati samo veličinu točkova. Geometrija rama, hod suspenzije, širina guma i položaj vozača zajedno određuju koliko će bicikl biti predvidiv kada podloga postane zahtevna. Veći raspon prenosa može biti koristan kada se duga ravna deonica smenjuje sa usponima, jer omogućava da se kadenca lakše prilagodi promeni nagiba.
Za duge ravne deonice i brzinu
Na dugim ravnim deonicama važni su efikasnost prenosa snage, položaj tela i otpor vazduha. Drumski bicikli imaju geometriju i komponente usmerene ka brzoj vožnji po asfaltu, a uži pneumatici i položaj vozača mogu doprineti većoj efikasnosti.
Takav bicikl može biti odličan izbor za kvalitetan asfalt, ali njegova namena postaje ograničenje kada se ruta često pretvara u loš makadam ili neravnu stazu. Udobnost i kontrola tada mogu postati važnije od same brzine.
Za duže ture po različitim podlogama zato vredi razmotriti svestraniji model. Ako je gotovo cela ruta asfaltirana, specijalizovan drumski bicikl može imati više smisla od težeg modela sa opremom namenjenom terenu. Ako se većina kilometara prelazi na jednoj podlozi, nema potrebe da se bicikl nepotrebno optereti komponentama koje će se koristiti samo povremeno.
Kako povezati teren sa konkretnim izborom
Najkorisnije je napraviti razliku između terena kojim se bicikl najčešće vozi i terena koji se pojavljuje samo povremeno.
Ako je 80 odsto vožnje asfalt, a ostatak predstavlja povremeni makadam, izbor ne mora biti zasnovan na najzahtevnijoj deonici.
Kod čestog menjanja podloga važni su širina gume, mogućnost njenog prilagođavanja, raspon prenosa i stabilnost rama. Kod izraženo neravnog terena prioritet prelazi na kontrolu, kočenje i suspenziju, dok na asfaltu veću ulogu imaju efikasnost i udobnost.
Teren zato treba posmatrati kao osnovni kriterijum, a tek zatim birati detalje opreme. Gradski ili hibridni bicikl odgovara uglavnom asfaltu, gravel je namenjen kombinovanim podlogama, drumski model brzom asfaltu, dok je MTB prilagođen zahtevnijim stazama. Pravi izbor zavisi od toga gde će se bicikl zaista najčešće koristiti.
