Zato promena mirisa nije samo pitanje toga koliko nešto miriše. U zavisnosti od temperature i sastava, zagrevanje može osloboditi postojeća jedinjenja ili stvoriti nova, pa nos registruje drugačiju mešavinu mirisnih molekula.
Kada se neki predmet zagreje, njegov miris može postati jači, slabiji ili potpuno drugačiji. To se dešava zato što temperatura utiče na molekule koji prelaze sa površine u vazduh, ali i na hemijske promene koje se odvijaju unutar samog materijala.
Zašto toplota menja ono što nosi miris
Miris materijala ne potiče nužno od samog materijala kao celine, već od veoma malih količina isparljivih jedinjenja koja dospevaju u vazduh i zatim do receptora u nosu. Kada se predmet zagreje, molekuli dobijaju više energije i deo njih lakše prelazi sa površine u gasovito stanje. Zbog toga se koncentracija pojedinih jedinjenja iznad materijala može povećati, pa miris postaje izraženiji ili dobija drugačiji karakter.
Promena ipak nije samo pitanje jačeg isparavanja. Toplota može promeniti i hemijske reakcije unutar materijala, naročito ako se zagrevanje približava temperaturi na kojoj određene komponente počinju da se razgrađuju. Tada nastaju nova jedinjenja sa sopstvenim mirisom, dok prvobitne mirisne supstance mogu nestajati ili se pretvarati u druge oblike.
Isparavanje oslobađa različita jedinjenja
Svaki materijal koji sadrži isparljive komponente može tokom zagrevanja promeniti miris koji osećamo. Kod plastike, na primer, miris može poticati od ostataka aditiva ili drugih organskih jedinjenja koja su ostala zarobljena u strukturi. Povećanjem temperature njihovo kretanje postaje intenzivnije, pa lakše napuštaju površinu i dospevaju u vazduh.
Zbog toga isti predmet na sobnoj temperaturi može delovati gotovo bez mirisa, dok nakon zagrevanja postaje mnogo uočljiviji. Važna je i brzina isparavanja: neka jedinjenja prelaze u vazduh mnogo lakše od drugih, pa se njihov međusobni odnos menja kako temperatura raste. Nos zato ne registruje samo veću količinu mirisa, već može registrovati i drugačiju kombinaciju mirisnih molekula.
Materijali sa poroznom ili slojevitom strukturom mogu dodatno zadržavati različite supstance. Kada se zagreju, oslobađanje ne mora biti ravnomerno, jer se iz unutrašnjih delova postepeno oslobađaju komponente koje ranije nisu bile dostupne vazduhu.
Kada nastaju potpuno nova mirisna jedinjenja
Pri umerenim temperaturama dominantan proces može biti isparavanje, ali pri višim temperaturama počinju da budu važnije hemijske promene. Molekuli mogu da se razlažu, spajaju ili reaguju sa kiseonikom iz vazduha. Takve reakcije stvaraju nova jedinjenja, pa se miris više ne može objasniti samo povećanim oslobađanjem onoga što je već bilo prisutno.
To se lako uočava kod hrane. Zagrevane namirnice ne mirišu samo intenzivnije od hladnih, već često razvijaju sasvim nove arome. Tokom pečenja i prženja odvijaju se složene reakcije između različitih sastojaka, pri čemu nastaju brojna isparljiva jedinjenja koja nose karakterističan miris termički obrađene hrane.
Sličan princip može se javiti i kod drugih organskih materijala. Ako zagrevanje traje dugo ili temperatura postane previsoka, može doći do razgradnje površinskih slojeva. Tada miris može postati oštar, težak ili neprijatan, što je znak da se dešavaju hemijske promene, a ne samo obično isparavanje.
Zašto isti materijal ne miriše uvek isto
Miris zagrejanog materijala zavisi od temperature, vremena zagrevanja i sastava samog predmeta. Dva naizgled slična proizvoda mogu imati različite dodatke, premaze ili veziva, pa će pri istoj temperaturi oslobađati različita jedinjenja. Čak i starost materijala može imati ulogu, jer se njegov sastav tokom vremena menja.
Uticaj ima i količina vazduha oko predmeta. U zatvorenoj prostoriji isparljiva jedinjenja se mogu nagomilati, zbog čega je miris mnogo uočljiviji nego napolju. Ventilacija ih brže razređuje i udaljava od nosa, pa isti predmet može delovati kao da gotovo nema miris kada se nalazi u dobro provetrenom prostoru.
Na percepciju utiče i temperatura samog nosa i okoline, kao i prethodno izlaganje određenom mirisu. Posle dužeg boravka u istom mirisu receptori se delimično prilagođavaju, pa osoba može imati utisak da je miris oslabio iako se količina jedinjenja u vazduhu nije značajno promenila.
Šta nam miris govori o zagrevanju
Promena mirisa zato može biti koristan znak da se sa materijalom nešto dešava, ali sama po sebi ne govori tačno koji je proces u pitanju. Blago pojačavanje mirisa pri umerenoj temperaturi često je posledica bržeg isparavanja, dok nagla promena karaktera mirisa pri višoj temperaturi može ukazivati na hemijsku razgradnju ili oksidaciju.
Posebno kod plastike, premaza, lepkova i sintetičkih materijala nije dobro namerno ih zagrevati samo da bi se ispitao miris. Neka jedinjenja mogu biti iritantna ili štetna za disajne puteve, čak i kada je miris relativno slab. Ako se tokom normalne upotrebe pojavi neuobičajen miris, dim ili promena boje, bezbednije je prekinuti zagrevanje i provetriti prostor.
Suština je da temperatura menja ravnotežu između materijala, njegovih isparljivih komponenti i okolnog vazduha. Kada se taj odnos promeni dovoljno, naš nos dobija drugačiju mešavinu mirisnih molekula. Zato zagrevanje nekog materijala može promeniti ne samo jačinu, već i sam karakter mirisa koji osećamo.
