Kad klima počne da duva mlak vazduh, prvi posao nije zvanje majstora, nego kratka provera nekoliko stvari koje se vide za pet minuta. U većini slučajeva problem je jednostavniji nego što deluje, pa se reši bez čekanja i bez nepotrebnog troška.
Prvo se gleda da li klima uopšte radi u režimu hlađenja i da li je podešena na temperaturu nižu od sobne. Ako je uređaj ostao na ventilaciji ili grejanju, ili je temperatura podešena gotovo isto kao u prostoriji, izduv će delovati mlako iako je sve tehnički ispravno. To je najbrži početni filter.
Proverite režim rada i podešenu temperaturu
Na daljinskom se traži oznaka za hlađenje, najčešće pahuljica ili „cool“, a zatim se temperatura spušta nekoliko stepeni ispod trenutne sobne. Klima ne može da hladi ako kompresor nije dobio nalog za hlađenje.
Ako je prostorija na 29 stepeni, a klima podešena na 27, razlika je premala i uređaj će često samo održavati stanje, bez osećaja jačeg hlađenja. Zato se za proveru obično postavi na 22 ili 23 stepena, pa se sačeka 10 do 15 minuta.
Dobro je i da brzina ventilatora bude na srednjem ili višem nivou tokom testa. Na niskom duvanju čovek lako stekne utisak da klima slabo radi, iako hlađenje postoji, samo je protok vazduha mali. To ume da zavara.
Pogledajte filtere pre svega ostalog
Zaprljani filteri su jedan od najčešćih razloga zbog kojih klima slabo hladi i duva mlak vazduh. Kada je mrežica puna prašine, vazduh teže prolazi kroz unutrašnju jedinicu, pa uređaj sporije razmenjuje toplotu i često deluje tromo.
Filtere je obično dovoljno izvaditi, oprati mlakom vodom i ostaviti da se potpuno osuše pre vraćanja. Ne stavljaju se nazad mokri, jer vlaga može da se zadrži u unutrašnjosti i da pospeši neprijatan miris ili kapanje.
U praksi mnogi prvo krive gas, a preskoče filtere. To je greška. Zaprljan filter ne samo da smanjuje učinak, nego nekad i pojača led na isparivaču, pa klima posle toga još slabije radi.
Proverite da li je spoljna jedinica slobodna
Spoljna jedinica mora da izbacuje toplotu napolje, a ako joj je protok vazduha blokiran, unutra ostaje mlak osećaj. Zato treba pogledati da li je rešetka zatrpana lišćem, prašinom, paučinom ili nečim što je dospelo uz uređaj.
Kod balkonskih instalacija zna da smeta i samo nešto banalno, poput veša, kutije ili saksije postavljene preblizu. Klima tada radi duže, ali slabije odvodi toplotu, pa u stanu nema stvarnog osećaja rashlađivanja.
Ako se sa spoljne jedinice čuje neuobičajeno glasno zujanje, preskakanje ili povremeno stajanje, to već izlazi iz okvira kućne provere. Tada je bolje prekinuti dalje pokušaje i ostaviti uređaj isključen dok ga ne pregleda servis.
Obratite pažnju na led, kapanje i čudan miris
Led na cevima, unutrašnjoj jedinici ili iza poklopca nije dobar znak. Klima tada obično ne radi punim kapacitetom, a uzrok može biti slab protok vazduha, prljav filter ili ozbiljniji kvar u sistemu hlađenja.
Ako klima kaplje u prostoriju umesto da pravilno odvodi kondenzat, često postoji problem sa zapušenim odvodom ili nagibom unutrašnje jedinice. To se ne rešava pojačavanjem hlađenja, jer voda samo pokazuje da nešto u strujanju vazduha ili odvodu ne funkcioniše kako treba.
Miris po vlazi, ustajalosti ili spaljenom plastificiranom materijalu nije detalj koji treba ignorisati. Posebno miris paljevine traži trenutno gašenje uređaja i proveru, jer tu više nije reč o običnom slabijem hlađenju.
Proverite napajanje i osnovne spoljne uslove
Ako je napon nestabilan, klima može da radi, ali bez punog učinka. To se češće primećuje tokom letnjih opterećenja mreže, kada uređaj krene pa zastane ili radi duže nego inače bez pravog efekta.
Zatim treba pogledati da li su vrata i prozori zatvoreni i da li sunce direktno peče kroz velike staklene površine. Klima u prostoriji koja se stalno greje spolja ne može da deluje snažno ako joj se toplota odmah vraća kroz staklo ili otvoren prolaz ka drugoj prostoriji.
Ukoliko je prostorija prevelika za snagu uređaja, rezultat će biti mlak vazduh i dug rad, ali ne i brže hlađenje. To nije kvar, nego ograničenje kapaciteta, pa se primećuje naročito u popodnevnim satima kad je zid već zagrejan.
Kada je vreme za servis, a ne za dalje pokušaje
Ako su režim, temperatura, filteri i spoljna jedinica u redu, a klima i dalje duva mlak vazduh posle petnaestak minuta rada, problem je verovatno u rashladnom krugu, elektronici ili kompresoru. To su delovi koje ne treba otvarati kod kuće, jer se kvar lako pogorša.
Isti savet važi i kada uređaj često pali i gasi se, ne reaguje na komande ili izbacuje grešku na displeju. Tada je korisnije zapisati šta se tačno dešava, koliko dugo radi i da li se ponašanje menja noću i po najvećoj vrućini, jer te informacije serviseru skraćuju dijagnostiku.
Najtačniji trag je često najjednostavniji: klima koja pri pravilnim podešavanjima, čistim filterima i slobodnoj spoljnoj jedinici i dalje ne hladi ne traži još jedno „jače“ uključivanje nego pregled stručnjaka. Bolje je reagovati dok uređaj još radi nego čekati da potpuno stane baš usred najvećeg jula.
