Očuvanje knjiga počinje mnogo pre nego što se pojave vidljive promene na papiru ili koricama. Mesto na kojem se knjige drže, količina svetlosti, vlaga u vazduhu i način rukovanja zajedno određuju koliko će dugo ostati u dobrom stanju. Ako želite da stranice sporije menjaju boju, a povezi i korice ostanu stabilni, najvažnije je izabrati odgovarajuće uslove i izbegavati postupke koji materijalu mogu naneti više štete nego koristi.
Mesto za knjige
Vlažan zid, podrum ili prostorija u kojoj se često suši veš nisu dobar izbor, čak i kada na prvi pogled nema vidljivih problema. Knjige upijaju vlagu iz vazduha, pa listovi mogu talasati, povezi omekšati, a u nepovoljnim uslovima može se pojaviti buđ. Previše suv i topao vazduh takođe nije idealan jer papir i pojedini lepkovi mogu postati krti.
Polica ne bi trebalo da bude prislonjena uz hladan ili vlažan spoljašnji zid. Korisno je ostaviti mali razmak između nameštaja i zida kako bi vazduh mogao da cirkuliše. Knjige je najbolje držati dalje od radijatora, klima-uređaja i drugih izvora toplote ili strujanja vazduha koji mogu stvarati lokalno nepovoljne uslove.
Kako složiti knjige
Prilikom slaganja važno je da knjige stoje stabilno, ali da nisu toliko zbijene da se teško izvlače sa police. Prejak pritisak može opteretiti poveze i ivice korica, naročito kod većih i težih izdanja. Ako između knjiga nema dovoljno prostora za lako vađenje, pri svakom korišćenju postoji veća mogućnost da se korica povuče ili ošteti.
Veće i teže knjige uglavnom je bolje postaviti uspravno samo ako mogu stabilno da stoje bez krivljenja. Vrlo velike, široke ili teške monografije mogu se čuvati položene, ali ne u visokim naslagama. Težina gornjih knjiga tada pritiska one ispod, a česta promena položaja može dodatno opteretiti povez. Ako se knjige ređaju horizontalno, najteže treba staviti na dno.
Police takođe treba prilagoditi dimenzijama zbirke. Ako su preširoke i bez odgovarajuće potpore, knjige mogu vremenom početi da se naginju. Blagi oslonci ili držači mogu pomoći da red ostane pravilan, posebno kada na polici nema dovoljno knjiga da se međusobno stabilizuju.
Zaštitne navlake mogu biti korisne za naročito vredna izdanja, ali materijal treba pažljivo izabrati. Nije dobra ideja umotavati knjige u materijale koji zadržavaju vlagu ili mogu hemijski reagovati sa papirom i koricama. Kod svakodnevno korišćenih knjiga često je važnije obezbediti dobre uslove čuvanja nego ih potpuno zatvoriti u neodgovarajuću ambalažu.
Papir i svetlost
Žućenje stranica ne može se potpuno zaustaviti jer je starenje papira prirodan proces, ali se može usporiti. Jedan od važnih faktora je svetlost, posebno dugotrajno izlaganje sunčevom zračenju. Zato knjige koje želimo da sačuvamo što duže ne bi trebalo držati neposredno uz prozor ili na mestu gde sunce satima obasjava policu.
Papir reaguje i na kvalitet vazduha i temperaturu. U prostoriji sa mnogo prašine, dimom ili drugim zagađivačima površina listova može brže izgubiti prvobitni izgled. Redovno čišćenje police i provetravanje prostorije zato imaju smisla, ali knjige ne treba izlagati jakom strujanju vazduha niti ih često pomerati bez potrebe.
Čišćenje i rukovanje
Pre nego što se knjiga vrati na policu, korisno je ukloniti prašinu sa korica i gornje ivice listova. To treba raditi nežno, čistom i suvom mekom četkom ili odgovarajućom krpom, bez kvašenja papira. Voda, sredstva za čišćenje i vlažne maramice mogu ostaviti fleke, deformisati listove ili oštetiti površinski sloj korica.
Prilikom čitanja knjigu ne treba snažno savijati unazad niti pritiskati otvorene korice ravnim predmetima. Takav položaj posebno opterećuje šavove i lepak u povezu. Čiste i suve ruke takođe smanjuju prenošenje masnoće i prljavštine na stranice, dok korišćenje knjige kao podloge za hranu, piće ili beleške povećava rizik od trajnih oštećenja.
Ako se primete insekti, miris buđi, vlažni listovi ili neuobičajene mrlje, knjigu je bolje odvojiti od ostatka zbirke. Takav primerak ne treba odmah vraćati među ostale knjige, jer problem može zahvatiti i okolne primerke. Kod vrednih ili starijih izdanja ozbiljnija oštećenja bolje je prepustiti konzervatoru nego pokušavati popravku običnim lepkom ili trakom.
Šta izabrati za dugotrajno čuvanje
Ako je cilj da knjige ostanu očuvane godinama, najbolji izbor je kombinacija nekoliko jednostavnih uslova: stabilna sobna temperatura, umerena vlažnost, zaštita od direktne svetlosti, čista polica i pažljivo rukovanje. Nije potrebno praviti posebnu prostoriju ako kućni uslovi mogu da ostanu relativno stabilni tokom cele godine.
Za običnu kućnu biblioteku najviše smisla ima izabrati policu na mestu bez direktnog sunca i izvora toplote, ostaviti dovoljno prostora za vađenje knjiga i redovno uklanjati prašinu. Za stare, retke ili sentimentalno vredne primerke izbor uslova treba biti stroži, jer svaki postupak čišćenja ili popravke može imati posledice po originalni materijal.
Dugovečnost knjige zato ne zavisi od jednog trika kojim bi se zaustavilo žućenje papira. Mnogo više znači svakodnevno okruženje u kojem se knjiga čuva. Kada su svetlost, vlaga, temperatura, prašina i način rukovanja pod kontrolom, stranice, povez i korice mogu znatno duže zadržati svoj oblik i izgled.
