Kad se u stanu isprži riba ili zapeku začini, miris često ne nestane ni posle zatvaranja prozora. Ostane u vazduhu, pa se posle nekoliko sati javi iz sasvim neočekivanog mesta, iz zavesa, sofe ili fotelje. To nije slučajnost, nego posledica toga kako se mirisne čestice ponašaju u prostoriji i na kojim se materijalima zadržavaju.
Problem je uporniji u manjim prostorima, u sobama sa malo provetravanja i tamo gde su tkanine debele, porozne i često izložene kuvanju. Upravo zato miris hrane ume da bude jači u dnevnoj sobi povezanoj sa kuhinjom nego u prostoriji u kojoj se ništa ne sprema. Tkanina ga ne stvara sama, već ga skuplja i kasnije oslobađa.
Kako miris hrane ulazi u tkaninu
Miris nije samo osećaj u nosu, već mešavina sitnih isparljivih jedinjenja koja izlaze iz hrane tokom pripreme. Kad se nešto prži, peče ili dinsta, ta jedinjenja šire se vazduhom i ulaze u sve što je porozno. To su zavesa, jastuk, naslonjač, ćebe i presvlaka na kauču.
Vlakna u tkanini imaju mnogo sitnih prostora među sobom. U njih se čestice lako uvuku, naročito ako je materijal grub, neobrađen ili deblji. Zato tapacirani nameštaj često zadržava miris duže od glatkih površina kao što su staklo ili pločice.
Kad se prostorija zagreje, miris se još lakše širi i prodire u materijale. Zato se posle kuvanja ponekad čini da je sve prošlo, a tek uveče, kada se vazduh smiri, opet osetite isti trag hrane. Nije nova pojava. Samo se ponovo oslobađa.
Zašto su zavese posebno podložne
Zavese vise blizu prozora, ali i blizu izvora vazdušnih struja. To znači da često „hvataju“ ono što se kreće kroz prostoriju, a ne samo ono što dolazi direktno iz kuhinje. Ako su otvorene tokom kuvanja, posebno ako nema nape ili je ona slaba, zavesa postaje neka vrsta filtera za mirise.
Materijal takođe ima veliku ulogu. Tanke zavese od sintetike ponekad manje upijaju mirise od gustih i teških tkanina, ali to nije pravilo koje važi za sve proizvode. Zavisi od vlakna, načina tkanja i toga koliko se dugo miris zadržava u sobi.
Postoji i obična zabluda da se miris zadržava samo ako je prostor prljav. To nije tačno. Čak i uredne zavese i čist nameštaj mogu da zadrže miris hrane ako su izloženi parama, masnoći i slabom provetravanju. Čistoća pomaže, ali ne poništava osobine materijala.
Zašto tapacirani nameštaj upija više nego što izgleda
Sofa nije samo tkanina koju vidite. Ispod navlake su sunđer, punjenje i često slojevi koji lako zadržavaju vazduh i vlagu. To pravi dubinu u koju miris prodire mnogo dalje nego u ravnu površinu. Zato se ponekad čini da je problem u navlaci, a zapravo je deo mirisa otišao dublje.
Ako se na nameštaju sedi tokom kuvanja, toplotu i paru privlače i vlakna i punjenje. Masnije čestice iz hrane dodatno pomažu da se miris „zalepi“ za materijal, jer se ne oslanja samo na gasoviti trag, već i na sitne masne naslage. Tada je miris postojaniji i teže izlazi.
Ljudi koji uđu u stan spolja to često osete jače, jer im se nos nije navikao na prostor. U istoj sobi utisak može da bude preuveličan. Ali ako se miris vraća iz istog kauča ili zavese, to obično znači da je materijal zaista upio deo tragova kuvanja.
Šta pojačava zadržavanje mirisa
Najveći pojačavač je slaba razmena vazduha. Kad nema protoka, miris ostaje duže u stanu i ima više vremena da se veže za tkanine. Zatvoreni prozori, bez nape i bez uključenog ventilatora, stvaraju uslove u kojima se tragovi hrane zadržavaju znatno duže.
Vlažnost takođe utiče. Vlažniji vazduh usporava sušenje tkanina, a vlažni materijali duže čuvaju mirisne čestice. Zato se u nekim stanovima miris ribe ili prženja oseća i sutradan, naročito ako je prostor bio zagušljiv.
Vrsta hrane nije nevažna. Riba, luk, beli luk, pržena hrana i jela sa mnogo masnoće ostavljaju izraženiji trag od blažih mirisa. To ne znači da samo oni prave problem, već da njihova isparljiva jedinjenja i masne čestice lakše ostaju u tkanini.
Šta je pogrešna pretpostavka o uzroku
Česta greška je uverenje da je problem samo u intenzitetu mirisa. Nije. Dva jela mogu da mirišu slično dok se kuvaju, ali da se potpuno drugačije ponašaju posle toga. Jedno se izgubi za pola sata, drugo ostane danima, jer su njegova jedinjenja teža, masnija ili se jače lepe za vlakna.
Druga zabluda je da miris nestaje čim se prostorija rashladi. Hlađenje samo usporava širenje u vazduhu, ali ne uklanja ono što je već ušlo u tkaninu. Zato zavesa može da deluje neutralno dok je hladna, a da se miris vrati čim sunce ugreje sobu ili se uključi grejanje.
Treća pogrešna pretpostavka je da je dovoljna samo kratka pauza sa otvorenim prozorom. Ponekad jeste, ali ne uvek. Ako je miris ušao u tapacirani nameštaj i zavese, potrebno je vreme da se materijal stvarno provetri, a ne samo da se vazduh u sobi zameni na kratko.
Zašto se miris vraća posle nekoliko sati
Miris se često ponovo javlja zato što tkanina polako otpušta ono što je upila. Kad se temperatura promeni, kad se prostorija ugreje ili kad se vazduh ponovo pokrene, čestice izlaze iz vlakana nazad u prostor. Zato je utisak varljiv, kao da je problem nestao, pa se opet vratio bez razloga.
To naročito važi za veliki komad nameštaja i zavese koje stoje mirno. Oni ne samo da upijaju, već i dugo čuvaju miris u svojoj unutrašnjosti. Ako se u stanu često kuva ista hrana, tragovi se vremenom mogu slagati jedan preko drugog.
Zato je korisno obratiti pažnju na to gde se miris prvo zadržava. Ako se najduže oseća iz iste zavese ili istog dela sofe, verovatno nije u pitanju samo trenutni obrok, već materijal koji ga skuplja i vraća nazad u prostor.
