Kad se na šporetu zapeče jaje, a sudovi čekaju u sudoperi, razlika između keramičkog i neprijanjajućeg tiganja postane vrlo praktična. Na papiru oba obećavaju lakše prženje i brže pranje, ali se ponašaju različito čim temperatura poraste, ulje krene da prska i lopatica nekoliko puta pređe preko dna.
Keramički tiganj i klasičan neprijanjajući tiganj nisu ista stvar, iako ih prodavci često guraju u istu fioku. Keramički premaz je obično tvrđi na dodir i češće podnosi višu temperaturu bez promene boje, dok neprijanjajući tiganj sa PTFE premazom bolje oslobađa hranu na nižoj i umerenoj vatri. Tu se već vidi prva razlika. Nije mala.
Kako se ponašaju na ringli
Za jaja, palačinke i ribu, neprijanjajući tiganj uglavnom lakše pušta hranu. Premaz je glatkastiji i traži manje masnoće, pa je zgodan kad se prži nešto osetljivo ili kad se hoće brzo spremanje bez mnogo zadržavanja. Ako se koristi na tihoj do umerenoj vatri, rezultat je predvidljiv.
Keramički model može lepo da radi, ali obično traži malo više pažnje oko temperature i ulja. Hrana se u početku lako odvaja, a zatim, ako je toplota prejaka ili se dno pregreje, začas počne da se lepi. Zato je on često prijatniji za kratko sotiranje i povrće, ali nije uvek miran saputnik za dugotrajno prženje.
Postoji i detalj koji se često preskoči. Neprijanjajući premaz se češće poremeti ne od jedne velike greške, nego od stalnog rada na visokoj vatri, dok keramički tiganj zna da izgubi klizavost brže ako se često pregreva i pere agresivnim sredstvima. Spolja oba mogu izgledati jednako uredno. Ipak, iznutra ne stare isto.
Pranje posle večere
Kad se gleda samo pranje, neprijanjajući model obično ima malu prednost. Ostaci hrane se skidaju lako, često i mlakom vodom uz mekan sunđer, bez ribanja koje umara ruku. To je razlog što ga mnogi biraju za svakodnevnu upotrebu, naročito kad se posle ručka ne ostaje dugo u kuhinji.
Keramički tiganj se takođe lako pere, ali je malo osetljiviji na nagle promene temperature i grublje sunđere. Ako se stavi vruć pod mlaz hladne vode, premaz može da trpi više nego što bi trebalo. Ne kvari se odmah, naravno, ali takav tretman skraćuje uredan izgled i korisni vek površine.
Zanimljivo je da kod oba tipa pranje ručno uglavnom ima više smisla nego mašina za sudove, čak i kad proizvođač to formalno dozvoljava. Visoka temperatura, jaki deterdženti i duga vlaga nisu naročito nežni prema premazu. To se ne vidi posle prvog pranja. Posle pedesetog, razlika ume da bude vidljiva.
Toplota, ulje i strpljenje
Ako se često prži na većoj vatri, keramički tiganj deluje sigurnije na prvi pogled, jer bolje podnosi kratkotrajniji nalet toplote. To ne znači da mu prija stalno „pečenje do maksimuma“, već samo da manje zazire od visoke temperature od klasičnog neprijanjajućeg premaza. Kod ozbiljnijeg zapečenja mesa, međutim, nijedan od njih nije zamena za dobar liveni ili čelični tiganj.
Neprijanjajući tiganj troši manje ulja, što je praktično za laganija jela i za one koji vole uredniju ringlu. Keramički često traži malo više masnoće da bi zadržao dobar klizni sloj, naročito kada se koristi posle više meseci. Razlika nije drastična, ali se oseti već pri prvom okretanju palačinke.
Trajnost i svakodnevno habanje
Trajnost je mesto gde se slika najviše menja od modela do modela. Kvalitetniji neprijanjajući tiganj, uz pažljivo rukovanje, zna da traje dugo i da zadrži dobru klizavost. Lošiji model, međutim, brzo pokaže ogrebotine i neujednačeno ponašanje, pa posle nekog vremena više ne vredi ni kao rezerva.
Keramički tiganj ima ugled da je izdržljiv, ali to važi samo do određene mere. Ako se često prazni, grebe metalnom lopaticom ili pregreva bez potrebe, premaz zna da otupi i izgubi početnu prednost. Nekad ostane lep spolja, a unutra prestane da bude praktičan. To je ona zamka koju kupac ne vidi odmah u prodavnici.
Kome više odgovara koji tiganj
Ako neko uglavnom prži jaja, palačinke, sir i ribu, i želi najmanje muke oko vađenja hrane i pranja, neprijanjajući tiganj je obično bolji izbor. Lakši je za svakodnevicu i predvidljiviji na umerenoj vatri.
Keramički tiganj više odgovara onima koji vole da rade na malo višoj temperaturi, ne žele osećaj teflonske površine pod rukom i spremni su da ga malo pažljivije održavaju. U praksi, on bolje leži u kuhinji gde se povremeno prži jače, ali ne svakog dana i ne bez obzira na temperaturu. Za mirniji rad i manje ribanja, neprijanjajući i dalje drži kratku prednost.
