Kad se na hladnoj cevi pojave sitne kapljice, često izgleda kao da cev „curi“. U stvarnosti, voda najčešće ne izlazi iz cevi, već se hvata iz vazduha oko nje. To je kondenz, pojava koja nastaje kada vazduh dođe u dodir sa dovoljno hladnom površinom, pa vodena para iz vazduha prelazi u tečno stanje.
Zbog toga se kondenz na hladnoj cevi najčešće vidi na cevima kroz koje protiče hladna voda, rashladna tečnost ili vazduh koji hladi prostor. Ako je cev dovoljno hladna, a vazduh oko nje vlažan, kapljice se stvaraju brzo i mogu da se slivaju niz površinu. Sve zavisi od temperature cevi, temperature vazduha i količine vlage u prostoriji.
Šta je kondenz i kako nastaje
Kondenz je pretvaranje vodene pare u vodu. Vazduh uvek sadrži neku količinu vlage, čak i kada to ne primećujemo. Kada taj vazduh dotakne hladnu cev, njegov sloj uz samu površinu naglo se ohladi.
Ako se ohladi dovoljno, vazduh više ne može da zadrži istu količinu vodene pare. Višak vlage tada prelazi u sitne kapljice na cevi. To nije kvar sam po sebi, nego fizička posledica razlike u temperaturi.
Isto se dešava i na čaši sa ledenim napitkom, samo je ovde površina veća ili je duže hladna. Zato su kapljice na cevima često najvidljivije leti, kada je vazduh topao i vlažan.
Zašto se kapljice skupljaju baš na određenim mestima
Kapljice se ne stvaraju svuda jednako. Najpre se hvataju tamo gde je cev najhladnija ili gde je izolacija oštećena, pa je razmena toplote jača. Na spojevima, krivinama i mestima gde cev dodiruje druge materijale kondenz može biti izraženiji.
Važan je i tok vazduha. Ako oko cevi struji vlažan vazduh, nova vlaga stalno dolazi do hladne površine i kapljice se obnavljaju. Zato je moguće da se ista cev znoji u jednom delu prostorije, a u drugom ne.
Na neki način, cev „radi“ kao hladna tačka u prostoru. Što je površina hladnija u odnosu na okolni vazduh, to je verovatnije da će se voda skupljati baš tu.
Kada se pojavljuje najviše kondenzacije
Najčešće se javlja u toplijem delu godine, kada je spoljašnji vazduh vlažniji, a unutra se koristi hlađenje. Klima-uređaji, hladne vodovodne cevi i instalacije kroz koje prolazi rashlađena voda tada stvaraju uslove za kondenz.
To ne znači da se kondenz ne može javiti i zimi. Ako je neki deo cevi dovoljno hladan u odnosu na okolni vazduh, pojava je moguća i tada, naročito u prostorijama sa većom vlagom, kao što su podrumi ili loše provetrene tehničke prostorije.
U praksi je presudan odnos između temperature i vlažnosti. Kada je vazduh zasićen vlagom, čak i mala razlika u temperaturi može biti dovoljna da se pojave kapljice.
Zašto je važna ta tačka rosišta
Rosište je temperatura na kojoj vazduh više ne može da zadrži svu vodenu paru koju nosi. Kada površina cevi padne ispod te tačke, kondenz počinje da se stvara. To je jednostavan razlog zbog kog neke cevi ostaju suve, a druge se „znoje“.
Ljudi često misle da se voda stvara zato što je cev oštećena ili da je iz nje „procurila“. Međutim, ako su kapljice ravnomerno raspoređene po spoljašnjoj strani cevi, a cev iznutra nije oštećena, objašnjenje je obično kondenzacija, a ne curenje.
Zato je rosište praktičan pojam u objašnjavanju ove pojave. Ne vidi se direktno, ali određuje gde će se voda pojaviti i koliko brzo.
Šta se dešava sa kapljicama posle stvaranja
Kada se kapljice jednom formiraju, one se spajaju u veće i tada lakše klize niz cev. Tako nastaju tragovi vlage ispod cevi, a ponekad i lokva na podu ako se voda skuplja duže vreme. Sam kondenz je sitan, ali posledica može da bude vrlo uočljiva.
Ako je cev neizolovana ili slabo izolovana, kapljice se stvaraju neprekidno dok traju uslovi za to. Zato se u stanu, na primer, na hladnoj cevi ispod lavaboa ili iza uređaja može pojaviti isti obrazac: prvo sitna rosa, pa zatim vlažna površina i kap po kap.
Ipak, sama prisutnost kapljica ne govori odmah koliko je problem ozbiljan. Nekad je reč o kratkotrajnoj pojavi, a nekad o stalnoj razlici u temperaturi i vlazi koja dugo traje. Upravo tu je razlika između prolazne pojave i znaka da instalacija stalno radi u nepovoljnim uslovima.
