Zaglavljeni kišobran obično ne traži silu, nego malo strpljenja i pravilan redosled. U većini slučajeva može da se otvori za minut ili dva, ali samo ako najpre pronađete gde tačno zapinje mehanizam i ne povučete ručku do kraja iz prve.
Najveći rizik je lomljenje tankih žica u krošnji. One najčešće stradaju kada se kišobran otvara ukoso, na hladnom metalu, ili kad se dugme i klizač povuku naglo, bez provere da li je platno uhvatilo neku nit, ivicu šava ili iskrivljenu reonu.
Šta vam treba pre nego što probate da ga otvorite
Dovoljna je suva, ravna podloga i malo slobodnog prostora. Ako je kišobran još mokar od kiše, obrišite dršku i metalni klizač krpom, jer mokar i lepljiv mehanizam lakše zapinje i iz ruke vam može skliznuti baš u trenutku kada treba da budete precizni.
Dobro je da imate i baterijsku lampu, makar onu sa telefona. Svetlo sa strane otkriva da li je neka žica prešla preko druge, da li je tkanina ušla u spoj ili je sitna opruga ostala napola izbačena. To se golim okom često ne vidi dok ne osvetlite iz pravog ugla.
Ako je kišobran već star, pripremite i par minuta više. Kod takvih modela problem nije samo pritisak, nego i naslaga prašine, rđe ili suve prljavštine u cevčici kroz koju klizi mehanizam.
Otvorite ga najpre do prve prepreke
Pritisnite ili povucite mehanizam samo do mesta na kome počinje otpor, pa odmah stanite. Nemojte gurati preko prve blokade na silu, jer upravo tada najčešće puca neka žica ili iskače osovina iz ležišta.
Sada pogledajte gde je zapelo. Ako se klizač zaustavio pre nego što je krošnja počela da se širi, verovatno je problem u samom mehanizmu zaključavanja. Ako je platno već napeto, ali jedna strana ostaje skupljena, verovatnije je da je neka reona prešla preko susedne ili je tkanina uhvatila ivicu metalnog rama.
Tek tada nastavite polako, prstima pridržavajući deo koji se otvara. Tako se sila raspoređuje ravnomernije i ne prenosi se sva na jednu žicu, što je obično trenutak kada nastaje trajno krivljenje.
Ispravite zaglavljeni deo bez trzaja
Kad vidite tačno gde zapinje, blago pomerite taj deo unazad za nekoliko milimetara, pa ponovo pokušajte da ga otvorite. Taj mali povratni pokret često oslobađa klin ili tkaninu koja je upala u spoj, a ne traži nikakvo naglo povlačenje.
Ako je jedna žica iskočila iz linije, ne vraćajte je na mesto povlačenjem cele krošnje. Bolje je da drugom rukom pridržite okvir, a palcem ili kažiprstom vratite iskrivljeni deo u prirodan položaj. Na metalnim žicama ne sme da se oseća otpor kao kod opruge, jer to znači da je nešto već savijeno.
Kod kišobrana sa dugmetom za otvaranje, korisno je da prvo lagano pritisnete dugme do pola, pa tek onda do kraja. Na taj način proveravate da li je opruga slobodna, umesto da je opteretite jednim brzim klikom.
Ako zapinje na istoj tački svaki put
Kada kišobran stalno staje na istom mestu, problem je najčešće mehanički, ne slučajan. Pogledajte da li je neki kraj žice upao u malu kukicu, da li se platno nabralo oko spoja ili je jedna nit konca ušla u vođicu.
Tu pomaže kratko rastvaranje i vraćanje, ali bez uvrtanja. Uvrtanje deluje kao sitna stvar, a zapravo najlakše iskrivi reonu i napravi trajnu tačku otpora. Zato kišobran držite pravo, kao da proveravate da li je cev u osi.
Ako je klizač zapekao zbog suve prljavštine, može da pomogne kap obične vode na spoju, pa zatim brisanje suvom krpom. Ne treba ulje ni masna sredstva, jer ona skupljaju novu prljavštinu i kasnije samo pogoršavaju klizanje.
Kako da sprečite da se problem ponovi
Kišobran posle kiše uvek ostavite da se osuši napola otvoren, ali ne skroz raširen ako je prostor skučen. Tako se platno suši bez zatezanja, a žice ne ostaju pod stalnim pritiskom dok se materijal skuplja.
Pre nego što ga vratite u futrolu, proverite da li je okvir sasvim poravnat. Jedna blago uvijena žica možda ne smeta odmah, ali će posle dva ili tri otvaranja početi da koči ceo mehanizam. To je onaj detalj koji mnogi preskoče, pa posle misle da je kišobran „iznenada” prestao da radi.
Ne otvarajte ga na vetru ako već osećate da se opire. Vetar uvija krošnju baš u trenutku kada se žice još nisu rasporedile do kraja, pa se oštećenje obično desi pre nego što stignete da reagujete.
Kada je bolje stati i ne forsirati dalje
Ako čujete kratak metalni prasak, odmah stanite. To obično znači da je neka reona preskočila ležište ili da je opruga ispala iz rada, a dalji pokušaj obično samo pogoršava lom.
Isto važi i ako je kišobran već vidno iskrivljen. Tada ga je bolje ostaviti zatvorenog i proveriti da li se krivina može vratiti rukom bez otpora. Ako ne može lako, na silu neće biti bolje, samo će se žica trajno deformisati.
Dobro održavan kišobran se otvara glatko, ali i on ima svoje granice. Kada mehanizam jednom pokaže da zapinje, bolja je kratka provera nego još jedan nagli potez koji može da završi sa polomljenom reonom baš kad vam kiša više ne treba.
