Pred zatvorenim terarijumom lako je pomisliti da je izbor jednostavan, pa kupovina često krene od izgleda, a završi se žutim listovima ili stalno vlažnom podlogom. Kod sobnih biljaka tajna nije u ukrasnom staklu, nego u tome koliko prostora ima koren, koliko svetla ulazi i koliko vazduha može da cirkuliše.
Zato se dobar terarijum za sobne biljke bira po nekoliko jasnih kriterijuma, a ne po prvom utisku. Ako se preskoči jedan od njih, problem se obično ne vidi odmah. Tek posle nekoliko nedelja, kada se pojavi kondenz na staklu ili zemlja ostane mokra duže nego što treba, postaje jasno gde je izbor bio loš.
Veličina prema biljci, ne prema polici
Prvi kriterijum je zapremina terarijuma. Biljci treba dovoljno mesta da se razvije, ali ne toliko da se unutra lako gubi vlaga i da kompozicija deluje prazno. Za manju mahovinu, fitoniju, mini paprati ili slične vrste dovoljan je manji stakleni sud, dok biljke sa bržim rastom traže više visine i širine. Ako je posuda premala, listovi brzo naležu na staklo i trule na dodiru. Ako je prevelika, zemlja sporije presušuje i vlaga se zadržava duže nego što je potrebno.
Praktičan detalj koji mnogi previde jeste širina otvora. Terarijum može da izgleda dovoljno velik spolja, ali ako je otvor uzak, teško se sadi i još teže održava. To obično znači da će se kasnije svako čišćenje svoditi na improvizaciju, a to niko ne radi rado. Kod zatvorenih modela otvor i visina zajedno odlučuju koliko je korisno, a ne samo koliko je staklo lepo oblikovano.
Staklo, plastika ili nešto treće
Materijal najčešće znači staklo, jer se lako održava, ne zadržava mirise i daje dobar pregled biljaka. Providnost je važna i zbog svetla i zbog praćenja kondenzacije, jer se po unutrašnjim kapljicama vidi da li je prostor previše zasićen vlagom. Staklo je i stabilnije, pa je manje verovatno da će se posuda iskriviti ili izgrebati tokom dužeg korišćenja.
Plastični terarijumi su lakši i praktični za premeštanje, ali lako gube lep izgled, a kod nekih modela se brže hvataju ogrebotine. To ne mora da bude problem ako je terarijum namenjen početnicima ili ako stoji na mestu gde je važnija lakoća od estetike. Ipak, za dugoročnu upotrebu staklo je obično sigurniji izbor. Ako je izbor između tankog dekorativnog i debljeg funkcionalnog modela, drugi će najčešće trajati duže.
Otvoren ili zatvoren model, to menja sve
Ovo je tačka na kojoj mnogi pogreše, jer biraju terarijum samo po izgledu. Zatvoreni model zadržava vlagu i odgovara biljkama koje vole vlažnije uslove, ali traži pažljivije zalivanje i redovno posmatranje kondenzacije. Otvoreni model je pogodniji za vrste koje podnose više strujanja vazduha i brže sušenje supstrata. Ako se ta razlika ignoriše, biljka može izgledati dobro prvih dana, a zatim počne da propada bez vidljivog razloga.
Jedna korisna pojedinost je da se na unutrašnjem staklu može pratiti stanje sistema. Sitne kapljice ujutru su normalne kod zatvorenog terarijuma, ali ako su stijenke stalno mokre, unutra je previše vlage i premalo provetravanja. To je znak da treba smanjiti zalivanje ili otvoriti poklopac, ako model to omogućava.
Provetravanje je važnije nego što deluje
Treći kriterijum je protok vazduha. Biljkama u terarijumu nije potrebno stalno strujanje kao na prozorskoj dasci, ali im je potreban povremen izlaz vlage. Bez toga se lako razvijaju buđ, trulež i neugodan miris zemlje. Ako terarijum nema nikakav način da „diše“, vlasnik obično reaguje tek kada problem postane vidljiv.
Najpraktičniji modeli imaju poklopac koji se može povremeno podići ili mali otvor za razmenu vazduha. Kod vrlo zatvorenih sudova odlučuju i raspored biljaka i količina supstrata, jer pregusta sadnja zadržava vlagu oko listova. Manje je romantično, ali je tačno. U terarijumu bez provetravanja ni najlepša kombinacija ne traje dugo.
Oblik i pristup za održavanje
Oblik nije samo stvar ukusa. Širi terarijum olakšava raspored biljaka, dok viši model bolje odgovara vrstama koje rastu uspravno ili prave slojeve. Međutim, ako je unutrašnjost teško dostupna, održavanje postaje naporno već posle prvog uklanjanja suvog lista. To je čest previd, naročito kod uskih dekorativnih boca i visokih staklenih kućišta.
Treba gledati i stabilnost postolja ili dna. Posuda koja se lako klima nije dobra ni za sto ni za policu, posebno ako je napunjena kamenčićima, zemljom i vlagom. Za one koji tek počinju, jednostavniji oblici su pametniji od neobičnih silueta. Lep dizajn je lep samo dok ne oteža sadnju i čišćenje.
Najčešće greške pri izboru
Prva greška je kupovina po fotografiji, a ne po potrebama biljke. Druga je zanemarivanje svetla. Terarijum može biti lep, ali ako stoji u tamnom uglu, biljke će se izduživati i gubiti boju. Treća greška je mešanje vrsta koje nemaju iste potrebe za vlagom, što često završi tako što jedne bujaju, a druge propadaju.
Česta je i zabluda da je veći terarijum uvek bolji. Nije. Veliki model može da deluje impresivno, ali ako u njemu ima samo nekoliko malih biljaka, teško je održati ravnotežu vlage i izgleda. Mnogo je korisnije uzeti posudu koja odgovara konkretnoj kombinaciji biljaka, prostoru i navici održavanja.
Kada se bira terarijum za sobne biljke, najpametnije je postaviti tri pitanja pre kupovine: da li biljka voli vlagu ili više vazduha, da li će terarijum biti lako održavati i da li veličina odgovara mestu na kom će stajati. Ako ta tri odgovora nisu jasna, izbor verovatno nije dobar. Bolje je uzeti jednostavniji model koji radi posao nego ukras koji traži stalnu ispravku.
