Kauč je često najizloženiji komad nameštaja u stanu. Na njemu se sedi svaki dan, tu završavaju mrvice, dlake, prašina i poneka prosuta kafa, pa izbor pokrivača brzo postaje praktično pitanje, a ne samo stvar ukusa. Dobar pokrivač za kauč treba da sačuva presvlaku, da ne klizi i da se lako pere, jer lep izgled nema mnogo smisla ako se posle prve upotrebe pretvori u obavezu.
Kupovina ume da deluje jednostavno dok se ne suočiš sa ponudom koja izgleda slično, a ponaša se potpuno drugačije. Neki pokrivači su mekani, ali se stalno pomeraju. Drugi stoje čvrsto, ali su nezgodni za pranje ili skupljaju prašinu. Zato izbor ima više veze sa navikama u kući nego sa bojom i dezenom.
Dimenzije su prva provera
Najpre treba izmeriti kauč, i to bez nagađanja. Nije dovoljno znati da je dvosed ili trosed, jer nasloni, rukonasloni i dubina sedišta često prave razliku od nekoliko desetina centimetara. Ako je pokrivač premali, stalno će se izvlačiti i otkrivati delove nameštaja. Ako je prevelik, lako izgleda neuredno i skuplja se u nabore.
Kod modela sa širokim naslonima ili dubokim sedištem posebno je korisno gledati da li proizvođač navodi mere za celo sedište ili samo za ravni deo. To je mali detalj koji mnogi preskoče. Posle se čude što pokrivač lepo izgleda na fotografiji, a na kauču visi do poda ili klizi sa jednog rukonaslona.
Materijal odlučuje koliko će biti praktičan
Materijal je verovatno najvažniji kriterijum, jer određuje kako će pokrivač da izgleda posle nekoliko pranja i svakodnevnog korišćenja. Pamuk je prijatan i prozračan, ali može da se gužva i, zavisno od tkanja, brže uhvati dlake. Poliester i mešavine često su lakši za održavanje i manje se gužvaju, ali kvalitet zavisi od debljine i obrade tkanine.
Ako u kući ima dece ili kućnih ljubimaca, vredi gledati tkaninu koja ne upija lako prljavštinu i koja može da se pere u veš-mašini bez posebnog postupka. Tanka dekorativna navlaka može lepo da izgleda, ali neće dugo izdržati svakodnevno korišćenje. S druge strane, predebeo materijal može da bude težak za nameštanje i sušenje.
Klizanje je sitnica koja brzo nervira
Pokrivač koji stalno spada mnogima smeta više nego što očekuju. Ako se kauč koristi svakodnevno, bolje je birati model sa gumiranim delom, kaiševima, utezima ili jasnim oblikom koji prati sedište. To posebno znači na kožnim i glatkim presvlakama, gde obična tkanina lako prokliza posle prvog ustajanja.
Nije svaka protivklizna obrada ista. Neki modeli imaju samo tanak sloj koji pomaže dok su novi, a onda popusti posle nekoliko pranja. Zato je korisno proveriti da li pokrivač ima dodatno učvršćenje ili konstrukciju koja ga drži na mestu. Bez toga, i lep dezen brzo postane izvor živciranja.
Održavanje treba da prati navike u kući
Ako se pokrivač pere često, važna je stvarna jednostavnost održavanja, a ne samo tvrdnja na etiketi. Treba proveriti da li može u mašinu, na kojoj temperaturi i da li se suši brzo. Model koji se lako pere, ali se posle pranja deformiše ili skuplja, nije dobar izbor za svakodnevnu upotrebu.
Tu postoji jedan detalj koji se često ne primećuje: boja i vrsta tkanine utiču na to koliko će se prljavština videti između dva pranja. Tamniji tonovi bolje skrivaju sitne tragove, ali na njima mogu da se vide dlake i prašina. Svetliji su prijatniji oku, ali traže češće održavanje, posebno u sezoni kada se više boravi u zatvorenom prostoru i više unosi prašina sa obućom i odećom.
Izgled ima smisla tek posle funkcije
Tek kada su mere, materijal i održavanje rešeni, ima smisla gledati boju i dezen. Neutralne nijanse lakše se uklapaju u prostor koji već ima jake boje, dok izražen uzorak može da prikrije male tragove korišćenja, ali i da vizuelno optereti prostor. U maloj dnevnoj sobi to se brže oseti nego što se vidi na ekranu telefona.
Važan je i odnos sa ostatkom nameštaja. Ako su zavese, tepih i jastučići već upadljivi, mirniji pokrivač obično izgleda urednije. Ako je prostor jednobojan, jedan izraženiji komad može da mu da život. Ali to nema smisla ako se zbog boje zanemari činjenica da je pokrivač od materijala koji se teško održava.
Najčešće greške pri izboru
Prva greška je kupovina bez merenja. Druga je oslanjanje samo na fotografiju, jer se na slikama često ne vidi kako tkanina pada, koliko je debela i da li se gužva. Treća greška je izbor prema sezoni, a ne prema korišćenju, pa se za leto uzme tanak model koji ne štiti dovoljno, a za zimu pretežak koji se teško pere i suši.
Mnogi preskoče i pitanje skidanja. Ako pokrivač mora da se namešta svaki put iznova, vrlo brzo prestaje da se koristi kako treba. Zato je pametnije uzeti model koji može da se skine i vrati za minut, nego lep, ali nezgodan komad koji ostaje zgužvan na pola kauča.
Pre kupovine, dovoljno je postaviti tri pitanja: da li odgovara meri kauča, da li se lako održava i da li će ostati na mestu dok se sedi na njemu svaki dan. Kad je jedan odgovor nejasan, bolje je sačekati nego završiti sa pokrivačem koji lepo izgleda samo dok stoji složen na polici.
