Pred hodnikom se često donosi odluka na brzinu: treba li malo ogledalo samo da se usput pogledate ili veće koje će otvoriti prostor i uneti više svetla. U praksi baš ta odluka pravi najveću razliku. Pogrešna mera ume da učini uski prolaz još skučenijim. Dobar izbor popravi utisak čim se uđe u stan.
Kod ogledala za hodnik nije presudan samo izgled. Bitno je kako će se ponašati u prostoru, koliko će biti vidljivo iz različitih uglova i šta će reflektovati. Zato je pametnije krenuti od prostora, pa tek onda od ukrasa na ramovima i stilu stakla.
Dimenzije zida i širina prolaza
Prvi kriterijum je zid na koji ogledalo ide. Ako je hodnik uzak, preširoko ogledalo može vizuelno da zakrči zid, naročito kada je okačeno preko komode, klupe ili cipelnika. U takvom prostoru često bolje radi srednje veliko ili usko vertikalno ogledalo, jer ostavlja zid da diše.
Dobro je da ogledalo ne zauzme ceo raspoloživ zid, osim ako je hodnik vrlo jednostavan i dovoljno prostran. Ako se postavi tik uz ivicu vrata ili prekidač, deluje nategnuto i nepraktično. Malo slobodnog prostora oko njega pravi uredniji utisak.
Jedan koristan detalj koji mnogi preskoče jeste odnos ogledala i plafonske visine. U nižem hodniku veliko vertikalno ogledalo može da pojača osećaj visine. Ali ako je previsoko postavljeno, gornji deo postaje gotovo beskoristan. Tada se gubi i funkcija i sklad.
Oblik ogledala i poruka koju šalje prostoru
Oblik menja karakter hodnika više nego što se na prvi pogled čini. Pravougaono ogledalo je najlakše za uklapanje, jer prati linije vrata, ormara i zidova. Deluje mirno i uredno, pa je dobar izbor kada je prostor već pun različitih detalja.
Okruglo ili ovalno ogledalo ublažava oštre ivice i unosi mekši ritam. To dobro dolazi u hodniku koji ima mnogo pravih uglova, dugačku liniju ormara ili strogu geometriju. Ako je prostor već prepun zaobljenih komada, takav oblik može da izgubi snagu i da se ne primeti dovoljno.
Manje uobičajen, ali koristan izbor je visoko i usko ogledalo, naročito pored uskog ormarića ili kuke za kapute. Ono ne traži mnogo mesta, a daje dovoljno refleksije za poslednji pogled pre izlaska. Samo treba paziti da ne bude suviše malo, jer tada više liči na dekor nego na stvarno korisnu stvar.
Koliko svetla hodnik dobija
Svetlo je sledeći kriterijum koji se često potcenjuje. Ogledalo ne osvetljava samo po sebi, ali može da vrati prirodno ili veštačko svetlo dublje u prostor. Ako je hodnik taman, veliki komad naspram izvora svetla obično daje bolji rezultat od sitnog ogledala koje reflektuje samo deo zida.
Ipak, treba proveriti šta će se tačno odražavati. Ako će ogledalo gledati u haotičan deo ulaza, jak nered ili tamnu unutrašnjost vrata, efekat neće biti lep. Bolje je da u kadar upadne svetliji deo zida, lampa, prozor iz susedne prostorije ili uredna površina.
Jedna praktična zamka je jaka refleksija noću. Ako je ogledalo naspram lampe ili ulaznih vrata kroz koja često prolazi svetlo iz hodnika zgrade, može da zaslepljuje na kratkoj udaljenosti. U malom prostoru to brzo postane naporno.
Funkcija: brzo spremanje ili samo dekor
Treba jasno znati zašto se ogledalo kupuje. Ako je cilj da se pre izlaska vidi cela silueta, potrebno je veće i pravilno postavljeno ogledalo. Ako je svrha samo da se proveri lice, frizura ili kragna, sasvim je dovoljan manji format iznad komode.
U hodniku sa decom, torbama i obućom ogledalo često mora da bude praktično, a ne samo lepo. Tada je važno da bude na visini koja odgovara onima koji ga najčešće koriste. Previsoko postavljeno ogledalo izgleda uredno, ali postaje nepraktično za svakodnevnu upotrebu.
Ako se bira zbog utiska, a ne zbog potrebe, lako je pogrešiti. Ogledalo može da bude lepo na zidu, ali da ne služi ničemu ako je postavljeno iza vrata, iznad prepreke ili tako da se u njemu vidi samo komad plafona. To je česta greška i posle je teško ispraviti bez ponovnog bušenja zida.
Rama, težina i način postavljanja
Rama nije samo estetski detalj. Ona utiče na to koliko ogledalo deluje masivno i koliko je bezbedno za postavljanje. Debeo ram vizuelno smanjuje staklo, pa je koristan u većem hodniku, dok tanak ili bezramni model lakše izgleda u uskom prostoru.
Težina je stvar koju mnogi zaborave dok ne dođe vreme za montažu. Veće ogledalo, naročito sa čvrstim ramom, traži odgovarajuće tiplove i dobar oslonac u zidu. Ako se okači na brzinu, bez provere podloge, može da stoji ukrivo ili da vremenom popusti.
Još jedan detalj koji vredi proveriti jeste kako se ogledalo čisti. U hodniku se često hvata prašina sa obuće i odeće, pa površina treba da bude lako dostupna. Veliki dekorativni ram koji prekriva deo stakla ume da oteža brisanje više nego što se očekuje.
Najčešće greške pri izboru
Prva greška je kupovina po slici, a ne po meri zida. Ogledalo u prodavnici često deluje umereno, a kod kuće ispadne preveliko ili premalo. Zato pre kupovine treba izmeriti zid, širinu prolaza i visinu do koje može da ide.
Druga greška je izbor oblika koji se ne slaže sa ostatkom prostora. Ako je hodnik već pun pravih linija, previše ukrasa i teških ramova samo pojačavaju zbrku. Ako je prostor jednostavan, suviše hladno i tanko ogledalo može da izgleda kao privremeno rešenje.
Treća greška je zanemarivanje pravca pogleda. Ogledalo ne treba da reflektuje nered, tamni ugao ili deo stana kroz koji se stalno prolazi. Ono treba da radi za prostor, ne protiv njega.
Kad se sve sabere, najbolji izbor je onaj koji odgovara hodniku po meri, svetlu i navici korišćenja, a tek zatim po ukusu. Pre kupovine pomaže jednostavna provera: da li ogledalo staje bez gušenja zida, da li je visina dobra za svakodnevno korišćenje, šta će se u njemu odražavati i da li je montaža sigurna. Ako su odgovori jasni, izbor je mnogo lakši.
