Radni kutak lako izgleda uredno i dobro organizovano, a da ipak bude naporan za oči. Dovoljna je jedna lampa koja baca senku tačno preko papira ili ekrana, pa da posle sat vremena krene naprezanje, glavobolja ili potreba da se stalno namešta položaj tela. Zato je izbor osvetljenja za radni kutak najbolje svesti na nekoliko jasnih kriterijuma, a ne na to da se svetlo samo „uklopi“ u prostor.
Prva stvar je jačina svetla, jer ona određuje koliko će prostor biti upotrebljiv za čitanje, pisanje i rad za računarom. Suviše slabo svetlo tera oči da rade više nego što bi trebalo, a previše jako, naročito ako je usmereno pravo u lice ili u ekran, stvara odsjaj i brzo zamara. Dobro je gledati da svetlo bude dovoljno ravnomerno, bez naglih prelaza između osvetljenog stola i tamne okoline.
Jačina svetla mora da prati namenu
Za radni sto nije isto svetlo koje prija za brzo proveravanje pošte i ono koje treba za duže čitanje, crtanje ili rad sa sitnim detaljima. Ako je radni kutak namenjen povremenom radu, može proći i jednostavnije osvetljenje, ali za duži boravak za stolom treba birati lampu koja ne ostavlja utisak „mraka u uglu“. U praksi, problem najčešće nastaje kada se kupi lepa lampa, a ne ona koja stvarno daje dovoljno svetla.
Posebno je korisno da se obrati pažnja na to da li je svetlo usmereno ili rasuto. Usmereno svetlo je dobro za zadatak, ali lako pravi oštru senku od šake, tastature ili samog ruba lampe. Rasuto svetlo prijatnije je za duži rad, ali ponekad nije dovoljno ako se čita sitan tekst ili radi uveče. Zato je često najbolja kombinacija opšteg osvetljenja i male radne lampe.
Položaj lampe određuje da li će rad biti udoban
Drugi kriterijum je položaj lampe, jer i dobra sijalica postaje loš izbor ako stoji na pogrešnom mestu. Lampa ne bi trebalo da baca senku na radnu površinu dok pišete, a ni da se svetlost odbija od ekrana pravo u oči. Kod desnorukih je obično praktičnije da izvor svetla bude s leve strane, a kod levorukih s desne, jer se tako smanjuje senka koju pravi ruka.
Visina lampe je podjednako bitna. Ako je prenisko postavljena, svetlo se rasipa i može da zaslepljuje, a ako je previsoko, gubi se snaga na površini stola. Zato je bolje da se pre kupovine proveri da li se vrat lampe okreće ili podiže u više položaja. To nije sitnica, nego detalj koji odlučuje hoće li radni kutak stvarno služiti poslu ili samo stajati lepo na slici.
Boja svetla utiče na napor očiju i raspoloženje
Treći kriterijum je boja svetla. Toplije svetlo mnogima prija u večernjim satima, ali za precizan rad često je bolji neutralniji ton, jer bolje pokazuje detalje i ne menja mnogo izgled papira, tkanine ili boje predmeta. Previše žuto svetlo može da uspava, a previše hladno deluje grubo ako se koristi duže vreme u maloj sobi.
Ako se radni kutak koristi i za čitanje i za rad na računaru, vredi razmisliti o lampi čiji se intenzitet ili ton mogu podešavati. To nije obavezno, ali olakšava prilagođavanje dnevnom svetlu, naročito u jesen i zimu, kada se mrak spusti ranije nego što bi iko želeo. Bez te mogućnosti, čovek često završi sa jednim kompromisom koji nikome ne prija do kraja.
Veličina prostorije i raspored nameštaja menjaju izbor
Četvrta stvar je veličina prostora. U malom radnom kutku na komodu ili uz zid nije isto postaviti stojeću lampu i malu klipsnu lampu. Ako je sto uzak, veliki abažur ili široko postolje samo smetaju i uzimaju dragoceno mesto za tastaturu, svesku ili miš. U većem prostoru ista ta lampa može biti sasvim dobra, jer daje više slobode u rasporedu.
Važan je i odnos lampe prema ostalim izvorima svetla. Ako radni kutak stoji uz prozor, dnevno svetlo će tokom dana menjati uslove rada, pa je pametno da lampu možete lako pomeriti ili prigušiti. Ako je kutak u tamnijem uglu, bez prirodnog svetla, onda lampa mora da nadoknadi više nego što deluje na prvi pogled. To je onaj detalj koji se često previdi dok ne padne mrak.
Najčešće greške pri izboru
Jedna od najčešćih grešaka je kupovina lampe samo zato što lepo izgleda. To obično znači da će osvetljenje biti slabo, preusmereno na pogrešno mesto ili nepraktično za svakodnevnu upotrebu. Lep izgled je plus, ali tek posle toga dolazi ono zbog čega lampa uopšte postoji.
Druga greška je zanemarivanje odsjaja. Glatka radna površina, ekran monitora i stakleni elementi umeju da vrate svetlo pravo u oči, pa i snažna lampa postaje zamorna. Treća greška je kupovina lampe bez mogućnosti podešavanja, jer se uslovi menjaju tokom dana, a jedna fiksna pozicija retko odgovara svemu.
Šta vredi proveriti pre kupovine
Pre nego što se odlučite, korisno je da postavite nekoliko jednostavnih pitanja. Da li će lampa služiti za čitanje, pisanje ili računar. Da li će stajati na stolu, na polici ili na zidu. Da li je prostor mali, srednje veličine ili potpuno otvoren. Od odgovora na ta pitanja zavisi više nego od samog izgleda lampe.
Dobro je i da se proveri kako se svetlo ponaša u stvarnom prostoru, a ne samo u prodavnici. U kutku koji je već obasjan dnevnim svetlom možda će biti dovoljna slabija lampa, dok će u tamnijem uglu trebati jači i usmereniji izvor. U tome je caka koju mnogi propuste, jer gledaju lampu samu, a ne prostor u koji dolazi.
Ako posle pola sata rada ne primećujete lampu, nego samo to da vam je udobno, pogodili ste meru. Onda vredi još jednom proveriti jedino sitnicu koja se često preskoči, a menja sve, da li se položaj svetla može lako pomeriti čim se promeni doba dana.
