Pred policom punom knjiga lako je poverovati da je svaki drveni stalak za knjige isti. Deluje čvrsto na prvi pogled, lepo stoji uz zid i ne zauzima mnogo mesta. Tek kad se na njega poređaju enciklopedije, albumska izdanja ili nekoliko redova tankih knjiga, vidi se koliko je izbor bio dobar ili loš.
Kod ovakvog nameštaja presudne su dve mere, težina koju treba da nosi i širina polica. Ako se one ne usklade sa sadržajem, police se vremenom uvijaju, spojnice popuštaju, a stalak gubi stabilnost. To nije samo estetski problem. Knjige tada stoje ukoso, teže se vade i brže se oštećuju.
Nosivost pre izgleda
Prva stvar koju treba proveriti jeste koliku težinu drveni stalak za knjige može da podnese po polici i ukupno. To je važnije od boje, oblika i detalja. Ako stalak nema jasnu nosivost, kupuje se naslepo, a posledice se obično vide tek posle nekoliko meseci korišćenja.
Razlika između laganih i teških knjiga nije mala. Jedna veća monografija ili nekoliko tvrdo ukoričenih izdanja mogu da opterete policu više nego deset tankih knjiga. Zato nije dovoljno da stalak „deluje masivno“. Potrebno je da nosivost bude navedena za konkretan raspored polica, a ne samo za okvirno opterećenje cele konstrukcije.
Ako se ovaj podatak zanemari, najčešći ishod je uvijanje daske na sredini. Ponekad prvo popusti samo jedna polica. Tada čovek pomisli da je problem lokalni. U praksi je to često prvi znak da je cela konstrukcija potcenjena za stvarnu upotrebu.
Širina polica određuje šta će zaista stati
Širina police utiče na to da li će knjige stajati uspravno ili će se naginjati u stranu. Preširoka polica bez dovoljne potpore može da se savije, dok uska polica ne prima veće formate, pa knjige vire i teško se slažu. Zato nije isto kupovati stalak za meki povez i za šira izdanja sa tvrdim koricama.
Važan, a često previden detalj jeste razmak između uspravnih nosača i stvarna korisna širina, ne samo spoljašnja mera stalka. Desi se da konstrukcija spolja izgleda dovoljno prostrano, ali unutra ostane nekoliko centimetara manje zbog ivica, bočnih panela ili zadnje oplate. Tih nekoliko centimetara ume da presudi kod većih knjiga.
Ako su police preširoke, knjige bez oslonca počinju da se naslanjaju jedna na drugu. Ako su preuske, ostaje neiskorišćen prostor i stalak se puni do ivice, iako realno ima mesta. Dobro odabrana širina omogućava uredan raspored bez dodatnih držača i bez stalnog prepravljanja reda.
Drvo, debljina i spojevi nose teret
Materijal je važan, ali nije dovoljno reći samo da je stalak od drveta. Bitno je da li je izrađen od punog drveta, pločastog materijala ili kombinacije. Svaka od tih opcija se ponaša drugačije pod opterećenjem, naročito kad se police pune do kraja.
Debljina police i način spajanja često govore više od spoljnog utiska. Tanak element može izgledati uredno, ali ako je dugačak i bez pojačanja, savijaće se brže od deblje police sa dobrim osloncem. Spojevi su posebno osetljivi, jer se tu prvo javlja luft, pa potom nestabilnost cele konstrukcije.
Tu mnogi pogreše jer gledaju samo nosivost u brojkama, a ne i raspored težine. Knjige nisu ravnomerno raspoređen teret. Ako se najteži deo nalazi na jednoj strani, stalak može da bude nestabilan, iako ukupna težina nije prevelika.
Visina i raspored polica prema stvarnoj upotrebi
Visina između polica mora da odgovara onome što će na njima stajati. Ako su police preniske, veće knjige ne mogu uspravno da se smeste. Ako su previsoke, gubi se vertikalan prostor i stalak zauzima više mesta nego što je potrebno.
Za kućnu biblioteku dobro je da se unapred odredi šta će preovlađivati, mali formati, udžbenici, albumi ili mešovita zbirka. U praksi se često ispostavi da ljudi uzmu lep i visok stalak, a zatim pola prostora ostane neiskorišćeno. To je posebno nezgodno u manjim stanovima, gde svaki centimetar znači.
Još jedan detalj koji se lako previdi jeste pristup knjigama. Ako je stalak previsok, gornje police postaju nepraktične, pa se koriste samo za lagane i ređe tražene naslove. Tada donji deo trpi najveće opterećenje, a gornji ostaje gotovo prazan.
Stabilnost je važnija od dodatnih ukrasa
Dekorativni elementi lepo izgledaju, ali ne pomažu ako se stalak ljulja pri svakom izvlačenju knjige. Stabilnost zavisi od širine osnove, kvaliteta spojeva i toga da li se stalak može osloniti uz zid. Kod viših modela to je posebno bitno, jer i mala nestabilnost postaje vidljiva čim se doda nekoliko teških naslova.
Ako se stalak postavlja u dečju sobu ili u prolaz gde se često prolazi pored njega, sigurnost dobija još veću težinu. Nije dovoljno da lepo izgleda. Mora da ostane miran kad se otvori fioka pored njega, kad dete povuče knjigu iz sredine ili kad se na podu pojave neravnine.
Na to ljudi ređe misle, ali i ravna podloga menja utisak o kvalitetu. Stalak koji je odličan na pločicama može da deluje nestabilno na neravnom parketu. Zato je korisno proveriti da li nogice mogu da se podese ili da li konstrukcija ima dovoljno širok oslonac.
Najčešće greške pri kupovini
Prva greška je kupovina po izgledu, a ne po sadržaju koji će na policama stajati. Ako se unapred ne zna težina i širina knjiga, izbor se svodi na sreću. Druga greška je zanemarivanje rezervnog prostora, jer se zbirka obično širi brže nego što se očekuje.
Treća greška je oslanjanje samo na spoljašnje dimenzije. One ne otkrivaju koliko je korisnog prostora stvarno ostalo nakon ivica, pregrada i zadnje stranice. Četvrta je preopterećivanje jedne police, dok druge ostaju skoro prazne. Takav raspored vremenom opterećuje konstrukciju neravnomerno.
Zato je bolje da se pre kupovine pogleda kako će knjige stajati po redovima, ne samo koliko ukupno staju u stalak. Jednostavan raspored na papiru često otkrije da je potreban drugačiji model, širi, niži ili sa jačim policama.
Pre odluke postavite sebi tri pitanja, koliko su knjige teške, koliko su široke i da li stalak može da izdrži način na koji će biti korišćen. Ako na jedno od ta tri pitanja nemate jasan odgovor, još nije vreme za kupovinu.
